 |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
BEOGRAD 2012. III
scena
5-6 dana kasnije. Prostorija je neurednija, oni su ofucaniji i porasle su im brade. Opusteniji su.... Loka lezi na kaucu, naslonjen na jastuk, pije. Duki opet izvaljen u fotelji, lista neki casopis. Mirko hoda u krug. MIRKO: A jesam vam pricao pricu kad je moj deda, jos pre rata, s jednim ortakom prevozio njegovog mrtvog caleta u Beograd iz Dubrovnika? LOKA: Meni nisi. DUKI: Nisi ni meni. MIRKO: Sad cete da cujete. Ne secam se svih detalja, ali verujte mi da je sve istina. Ovako, umro cale od tog njegovog prijatelja i ostavio poslednju zelju da oce da ga sahrane u Beogradu i ovi se polomise da ga nekako prevezu, a prevoz mrtvaca je tad bio jos skuplji nego danas. Prosto nisu mogli to da plate. I dosete se oni, obuku coveka pa na zeleznicku stanicu. Tad je bilo zeleznice u Dubrovniku, kasnije su je ukinuli. Onda ga nose tako, kao pijan je, mortus, kupili mu kartu pa na voz. I sve super krene, udju u prazan kupe, samo njih trojica, stavili ovog pored prozora, spustili mu sesir i on kao spava. Dodje kondukter, oni pokazu kartu, sve OK. E, tu se u jednom momentu mom dedi sve to ucini malo morbidnim i njemu se slosi odjednom i ode on u wc, nije mogo vise da izdrzi. Otisao i nema ga, nema ga. Tu na nekoj stanici udje neki tip, cini mi se da je bio Siptar u prici. Mozda i nije, ali ajde recimo da jeste. Ne, nije, lazem... Cekajte, prvo je otisao ovaj dedin ortak do klozeta da vidi sta je s njim. E tu ulazi Siptar i stavi svoju kofercinu tacno iznad mrtvaca. A mom dedi lose, umire, bled ko krpa, ne moze da se iscupa nikako i odu oni do vagon-restorana da ovaj popije nesto, neku vodu, nemam pojma. E tu negde voz naglo zakoci... DUKI: Vec vidim sta ce biti... MIRKO: Cekaj, ne mozes ni da pretpostavis. I padne ova kofercina mrtvacu na glavu. DUKI: To sam i mislio. MIRKO: Cekaj bre malo. I vidi Siptar ovaj se nije ni pomerio. Uzme kofer, vrati ga gore. Nista, misli se, nije se ni probudio, a kofercina ima 20 kila. I nista, prodje jos neko vreme i Siptaru bude sumnjivo, ode da pipne ovog, vidi hladan ko led. "Jebote, ubio sam coveka!" Smeh. I sta ce, misli se on, optuzice ga za ubistvo, kapira da je jos neko tu u kupeu. I sta ce, uzme i izbaci ga kroz prozor! DUKI: Ma, ne seri... MIRKO: Ozbiljno ti kazem. Cekaj da cujes dalje. I... vracaju se ova dvojica, prolaze pored kupea, ne prepoznaju svoj kupe. Vide nema mrtvaca, a jos tu sedi neki Sipos... Idu tako gore-dole, ne kapiraju nista i najzad vide svoje stvari i udju unutra i pitaju Sipca gde je ovaj covek sto je ovde sedeo. A ovaj mrtav hladan kaze: "Ne znam, ustao je, otisao je malo da se proseta. Rekao je da ce brzo da se vrati..." (smeh) Ovi potpuno u soku. Nista im nije jasno. Znam da je moj deda pricao da je poverovao u to. Sta drugo da mu padne na pamet? LOKA: I sta je posle bilo? MIRKO: Nista, tu je zapravo kraj price. Ne secam se, nesto su se prepirali sa Siposem, rekli mu da je ovaj bio mrtav. Valjda im je ovaj priznao sta se desilo. Ima tu i nastavak price o nekoj avanturi kad su isli da traze les, ali toga se stvarno ne secam, ali nije tako zabavno kao ovo, cim sam zaboravio. Sad vise nemam koga ni da pitam... DUKI: Jos deset dana moramo ovde da sedimo, pa idemo napolje. (pauza) Jebote, jeste provalili kakvih riba ima na ulici? LOKA: Nevidjenih... ne-vi-dje-nih! Bila je subota pa se sve picnule. (pauza) Jeste provalili onu kod DJerma na stanici? DUKI: Jesam, covece, mrak! Opasno izgleda. Jesi joj video noge? MIRKO: Nisam video nju, al ima jedna u onom ulazu kod Vladimira, s nekim tipom, valjda joj je bio frajer. Ona u crvenim carapama. Totalno ludilo kako izgleda. LOKA: Video sam i nju, dobra je, al ova je bolja, moras da odes da je vidis... MIRKO: Idem odmah... DUKI: Pazi sta smo rekli... Ne smes vise od pola cuke da se zadrzis. MIRKO (oblaci odelo): Ma, znam. Pozuricu, sranje je sto ne mozemo da odemo do centra, to tek za 4-5 dana, je li? DUKI: Za cetiri. Ovde pise da se radijacija ozbiljno smanjuje tek posle 10 dana, tad cemo moci i na sat i po da izlazimo. U odelima, naravno. MIRKO: Oce neko sa mnom? DUKI: Ja cu kasnije i idem u drugom pravcu. Ocu da overim malo onaj kraj oko Kalenica. Tamo garant ima dobrih picica. LOKA: Necu ni ja, mrzi me, baca me u depresiju ovo gore. MIRKO: OK, odoh ja. Mirko odlazi. DUKI: Cao...... Loko, moram nesto da ti priznam... LOKA: Sta? DUKI: Uvatio sam juce onu klinku s DJerma za sisu. LOKA: Nemoj da seres...... i ja sam! Mnogo je dobra mala, ima dobre... (Razmislja) ...sikice. DUKI: Koji smo mi ludaci... Zamisli da ti je neko pre nedelju dana pricao da ces da ides ulicom i vatas mrtve ribe... LOKA: Jebi ga, zagoreli smo. DUKI: Cuti, dobro je da nismo poceli da se cepamo u bulju. Sinoc sam izdrkao misleci na nju. Uopste mi nijedna ziva cupi nije pala na pamet. Ali, nije sto smo zagoreli. Mislim da smo samo ispizdjeni skroz. Sto bi bio problem apstinirati nedelju dana? LOKA: Kako to da deluju sve tako sveze? Da nisu pocele da se raspadaju, ni ne smrde uopste lesevi. DUKI: To je isto neka fora s radijacijom ili ne secam se cim. Nesto u vazduhu. Pocinju tek posle dva meseca da se raspadaju. LOKA: Blago nama... Steta sto nismo nekrofili. DUKI: Mislis da nismo? LOKA: Da... bar nismo bili. Nije me to nikad palilo. DUKI: Dobra je ovo fora. Covek puno nauci o sebi. (pauza) O tome kakav je u stvari divljak! (pauza) Ono kad mi je Mirko sinoc prikenjao, majke mi je doslo da uzmem noz da ga koljem. Totalno sam izgubio sve kriterijume. LOKA: Jesi razmisljao o tome dokle je ovo stiglo? Sta li misle ljudi u provinciji? Ovi majmuni su mozda pobili citavu drzavu. DUKI: Zamisljam one lujke po selima sto imaju samo televizor, hvataju samo dva kanala i uredno glasaju za Milosevica. Sta li oni sad misle? Odjednom nema televizije vise, nemaju nikakvih informacija, verovatno ni na radiju ne mogu nista da saznaju. Hoce li oni da skapiraju sta se desilo? LOKA: Sigurno imaju neke rodjake. Valjda rade telefoni. DUKI: Ma imas sela dole na jugu koja nemaju ni telefon. Zamisljam ih kako se skupljaju u lokalnoj kafani i raspravljaju o tome sta se desilo. (pauza) Mozda se pokupe i krenu u grad... peske. U ovoj knjizi pise da u krugu od 300 km nijedan uredjaj ne radi. LOKA: Ocemo da zalijemo? Malo mi se cale preracunao... Sad za zedj moramo da pijemo zestinu. Premalo je bezalkoholnih pica ostavio. DUKI: Ajmo onaj dzin da nacnemo, nismo davno dzin. Tri dana, barem. LOKA: Dzin, dzin, uraaaaa! Kako smo mi srecni ljudi, a? Uzima dzin iz ormara. DUKI: Nego, da ti kazem jednu stvar.... LOKA: Uraaa, pricaj! DUKI: Jesi provalio kakav je Milosevic papucar? LOKA: Bravoooooooo, otkrio si Mesec. DUKI: Ne, ali... Ne kapiras. (pauza) Vidis li ti koliki je on papucar? Pazi, gledaj, nemoguce je da neko nema toliko morala u sebi. Nemoguce! Apsolutno nema sanse da se bar neko u jednom momentu ne zapita: "Ali, cekaj, pobicu 200.000 ljudi da bih ostao na vlasti, to je previse, ne zelim to!". Nemoguce da takva osoba postoji, medjutim, Slobodan Milosevic to moze, jer ce zena da mu kaze: "Ajde, srce, uradi to, moramo tako, znam da nije u redu, ali nemamo izbora!". I uradice ga ta zena. Neverovatno, on je toliki slabic da ce pristati i na to da ga apsolutno ceo svet smatra za papucara broj 1 i da on na to pristaje. Mozes li da zamislis koliki je to nivo papucarenja? (pauza) Pa to je nesto sto niko na ovom svetu ne moze da shvati. Zato su oni toliki fenomen.... Jer, gore zene i veceg papucara u kombinaciji na ovom svetu NEMA! LOKA: E, Duki, poceo si mnogo da kenjas. Sedimo ovde po ceo dan, a ti samo prosipas neke svoje teorije. Ne mogu vise to da slusam. DUKI: Ah, izvini, srce, imas verovatnije neka pametnija posla. Izvini sto te uznemiravam. Duki ustaje i leze u krevet. Cuti. Tisina. Loka odlazi da natoci sebi neko pice, pripaljuje cigaretu. I dalje tisina. LOKA: Ajde, sta je sad? Oces sad da se ljutis? Tisina. LOKA (nezno): Dukiiii... Tisina. Loka cokce i uzdise u fotelji. LOKA: Daj, bre, Duki... (pauza) Daj, molim te, izvini. Izvini, molim te, vidis da sam na ivici nervnog sloma. DUKI: Ma, pusi mi kurac! Ja pokusavam da te animiram, da nam bude lakse, a ti meni da kenjam. Jebi se! Loka ustaje i seda pored njega na krevet. Mazi ga po glavi. LOKA: U pravu si, izvini. Ne mogu vise ovako. Ne mogu, izvini, molim te. Zapravo mi se svidja tvoja teorija. (pauza) Samo sam ljubomoran sto je ja nisam smislio. Duki se okrece u krevetu, sad je na ledjima. DUKI: OK, ali nemoj to vise da radis, saberi se malo. Mislis da je meni lako? LOKA: Necu vise. Casna rec. DUKI: A gde je ovaj mali? Koliko je proslo? LOKA: Dugo ga nema. Ne znam, mislim da je trebalo da se vrati. DUKI (nezno): Loko... LOKA: Sta? DUKI: Skini se da te karam! Loka iznenadjeno ustaje s kreveta. DUKI: Ma zajebavam se, koji ti je... Loka seda u fotelju. LOKA: Drugi put, srce, nisam se davno kupao. Tisina. DUKI: Gladan sam, aj nesto da hasamo. LOKA: Imam nesto turbo za tebe. Mesni narezak iz 1980. (pauza) Duh Novog talasa u njemu. DUKI: Super. Ali pod jednim uslovom. LOKA: Kojim? DUKI: Da mi das austrijske krekere. LOKA: Ne moze, rekao sam ti, to je za crne dane. DUKI: Koji si... (pauza) Sta, opet onaj SDO? LOKA: Jebiga, ne mozes i jare i pare. DUKI: Daj jare onda. Loka ustaje po konzerve, uzima ih i otvara. LOKA: Stvarno, gde je ovaj frik? Sta radi tako dugo? DUKI: Ne znam, bojim se za njega... (pauza) On je najvise odlepio od nas. Ali, da kucnem u drvo, bar vise ne spominje Tanju. LOKA: Hm! Secas se sta smo pricali prvo vece? Da smisli sebi neki veci problem... Hehe! Smislio ga je, bogami, ali malo je preterao. DUKI: E, dobro si me podsetio, nikako da ti kazem... LOKA: Sta? DUKI: Znas zasto ga je Tanja ostavila? LOKA (nepoverljivo): Zasto? DUKI: Smuvala se s nekim Spancem... Nekim novinarem. (pauza) I otisla s njim. Eno je sad u Spaniji... (pauza) ...sve vreme. Tisina. LOKA: MIrko to ne zna? DUKI: Ne zna, obecao sam kurvi da mu necu reci, a saznao sam sasvim slucajno. LOKA: Jebote, koji si seronja, sto mu to ne kazes? DUKI: Razmisljao sam o tome... Hteo sam da mu kazem jos one veceri, ali mislio sam posle - bolje sad da ne zna, jos ce ga vise spustiti, bolje da misli da je mrtva. LOKA: Ali... ako zna da je ziva, sta da ti kazem... Mozda mu se vrati nada, mozda zivne. DUKI: Nemam pojma. Ne znam koliko je to pametno. LOKA: Ja mislim da treba da mu kazemo. Cuje se Mirko koji silazi niz stepenice. DUKI (tiho): Evo ga, cekaj, nemoj nista da mu kazes jos. Kazem ti, razmisli malo. LOKA (sapuce): Reci mu, budalo, bice mu lakse, znam ga. Ulazi Mirko. Obojica zure u njega i cute. Duga tisina. MIRKO: Sta je bilo? Sto me tako gledate? DUKI (prekorno): Gde si bio? MIRKO: Gde sam bio? Nigde, tu po okolini... Setao sam se. DUKI: Sta si radio? Znas ti koliko te nije bilo? Mi se brinemo, covece! MIRKO: Ma nije proslo ni dvaest minuta, sta seres... LOKA: Reci mu, Duki! Tisina. MIRKO: Sta da mi kaze? Tisina. DUKI: Loko, dobro... Usrao si stvar... Reci cu mu. MIRKO (uplaseno): Sta da mi kazete? Sta se desilo? DUKI: Ma nije se nista desilo. Sta je ovde moglo da se desi? (pauza) Dobro, desilo se... Na neki nacin. Slusaj... MIRKO: Ma, boli me uvo. Gore nego sto jeste ne moze da bude. LOKA: Tacno. DUKI: Slusaj... (pauza) ...Tanja nije u Beogradu. Tisina. MIRKO (zacudjeno): MOLIM!? DUKI: NIje u Beogradu vec dve nedelje. (pauza) I vise... MIRKO: Sta je sad ovo...? Sta se desava? (pauza) Objasni mi. Gde je? DUKI: Secas se onog smora od novinara iz Madrida? S njim je otisla... Otisla je u Madrid. Tisina. Mirko zabacuje glavu unazad i razmislja. Druga dvojica cekaju njegovu reakciju. Tisina. MIRKO: PIcka joj lepa materina! Picka joj materina! Kakva kurvestija! Ne mogu da verujem... Tisina. Loka i Duki gledaju cas jedan u drugog cas u Mirka. MIRKO: Znate li vi kakav je ona lazov? Da joj picka lepa... LOKA (prekida ga): Smiri se, smiri... Zna to ona sad i sama. (pauza) Misli da si mrtav. MIRKO: E jebacu joj nanu naninu samo da se izvucem iz ovog sranja. Sta bre zna?! Ne zna ona nista. Samo trlja ruke sto je izvukla zivu glavu. DUKI: Mozda, ali i ti si ziv... MIRKO: Kako ti to znas!? Otkud sad ti to znas? Sto mi nisi rekao? DUKI: Slucajno... Sreo sam onog fotografa, pa se on izlajao. Zvao sam je telefonom da joj jebem majku, a ona me molila da ti ne kazem. I ja sam mislio da ne treba da znas, bar ne jos. (pauza) Ali, zajebo sam se... Izvini. MIRKO: Ma i ti se jebi. Kakav si mi to ortak? DUKI: Mislio sam da ce te suvise pogoditi... Izvini. Tisina. Mirko razmislja. MIRKO: Sad cu i ja vama nesto da kazem. LOKA: U, danas smo puni novosti, covece. Zivot tece dalje. (pauza) Sta da vam kazem... MIRKO: Malo mi je blam, ali reci cu vam. (pauza) Bas me briga. Tisina. DUKI: Pricaj, Mirko. (Loki) Daj, Loko, sipaj mu nesto za osvezenje. MIRKO (znacajno): Jebo sam onu klinku u crvenim carapama. Tisina. Duki i Loka se pogledaju. Duki se pocese po glavi. Zabaci glavu unazad. Tisina. DUKI: A-uuuuuuuuuu! LOKA: A-uuuuuuuuu! MIRKO (nervozno): Jebo sam je, eto. Nisam mogao samo da je gledam i da je ljubim... (pauza). Nisam mogao... (Rasplace se) Duki mu prilazi i zagrli ga. Tesi ga. DUKI: Ajde, Mirko, OK. Nemoj sad da mislis na to. U redu je. Smiri se. LOKA: I... Kako je bilo? Mirko zajeca, jos jace place. Duki daje Loki znak mimikom da ne preteruje. LOKA: Kuda smo mi otisli, covece! Sta se nama desava... DUKI: Oladi bre, Loko. MIRKO (kukajuci): Koje sam ja djubre od coveka! Kakav sam ja covek... DUKI: Nisi, nije to tako strasno. Ajde, smiri se, nisi ti kriv. Sve je to nama djubrad uradila. Nisi ti pobio ceo grad. Ti si samo silovao mrtvaca. Koji ti je? Jedno telo... nista vise. LOKA: Ja ovog momenta idem da ih sve jebem. Jebes mi mater, ova mi se ideja mnogo svidja. DUKI: Sta, sad si ti otkinuo? Super! Idi, idi izivljavaj se pa se vrati... Nemoj da te cekamo. Imas pola cuke. Loka oblaci odelo. LOKA: Idem, boli me... Duki i dalje grli Mirka. Loka se oblaci i sprema se da izadje. LOKA (histericno): Jebes mi mater... Jebacu ih sve, svima cu da im jebem mater! MIRKO: Spreci ga, molim te. DUKI: Nek se kurci, pusti ga... Nema mesta za patetiku. Sjebani smo, ko izdrzi - izdrzi. Loka izlazi ljutito, zalupivsi vratima. Njih dvojica i dalje u istoj pozi. Pauza. DUKI: Mirko. Tisina. DUKI (promenivsi ton, neznije): MIrko. MIRKO (smrkce): Reci. DUKI: Ajde, sta je tu je. Nova situacija. Prezivecemo i to. Valjda je to sad normalno... MIRKO: OK, hvala ti. Hvala. Ajde, idi sedi u fotelju da i tebe ne bih karao. DUKI (trgne se, ustavsi, prasne u smeh): Eto vidis, malopre smo Loka i ja imali istu scenu. Izgleda da je ovo sad sasvim normalno. MIRKO: Najnormalnije. Ides gradom, svaka ti se riba nudi, ne pruza otpor. Samo je na tebi da odlucis koja ti se vise svidja. Najbolje je sto znas da ti nece ni kenjati nista. DUKI: Ajde ustani, pojedi nesto. MIrko se kao po naredjenju uspravlja i seda na krevet. MIRKO: Trebalo je da mi kazes za Tanju... DUKI: Ma, pusti sad to. Odjednom, ukljucuje se radio. Cuje se iz off-a. RADIO: Nezavisni radio "Tibi dabo" ponovo emituje program. DUKI: Radio, radi radio! Tisina. LOKA: Pojacaj. Duki pojacava radio. RADIO: Nezavisni radio "Tibi dabo" ponovo emituje program. DUKI: Jebo te...! Radi! Gde je sad onaj drkadzija? RADIO: Nezavisni radio "Tibi dabo" ponovo emituje program. LOKA: I sta sad...? Ajde emitujte! Ili ce sad ovako ceo dan. DUKI: Cekaj malo... Ko zna sta se desava. Daj da probam da uhvatim drugu stanicu. (Odlazi do radija i vrti skalu, cuje se samo sustanje) Nigde nista, cuju se samo ovi idioti. RADIO: Nezavisni radio "Tibi dabo" ponovo emituje program. DUKI: Sta ces da hasas? Mesni narezak ili pastetu? A mislim i da je vreme da maznemo malo austrijskog krekera... Radio ponavlja istu recenicu u pozadini. MIRKO: Austrijski kreker?! Daj kreker i pastetu, to je kul. DUKI: Ne, uzmi mesni narezak koji smo mi sad jeli. Iz 1980. Sto kaze Loka, nosi ukus Novog talasa. MIRKO: Moze. I dalje ista recenica iz radija. DUKI: Ne znam da li je ovo dobro ili lose, ali ajde da proslavimo. Boli nas uvo. MIRKO: Viski, daj viski! DUKI: Four Roses? Moze? MIRKO: Ne moze bolje... Sve vreme razgovora ponavlja se ista recenica iz radija, na svakih 15 sekundi. DUKI (spremajuci Mirku obrok): Evo, stize has... U pizdu materinu, gde je sad ovaj kreten? Sad krese neke mrtve klinke usred ove drame... MIRKO: Da odem da ga potrazim? DUKI: Sedi tu. Ne mrdaj odatle! MIRKO: Dobro, mislio sam, nije daleko... DUKI: Bolje cuti. Duki otvara viski, uzima gutljaj. DUKI: Mhmmmmmm. Kakav ukus! MIRKO: Sta me lozis! Daj malo... DUKI: Evo, ide. Ne mogu da verujem. Matori je bio nevidjena faca. Racunao je i na rasplet. Na sve je mislio. MIRKO: Lokin cale? DUKI: Neka mu je laka zemlja. Cuju se koraci niz stepenice. Puno ljudi silazi, cuju se i zvuci cokula. Jako glasno. MIRKO: Ooooooooooo... Sta je sad ovo!? Sta je sad OVO!? Obojica skamenjeni cekaju ko ce da udje. Ulazi Loka, a za njim 3 vojnika u uniformama s oznakama Crvenog krsta u punoj ratnoj opremi s gas-maskama i ostalim. Medju njima jedan crnac. LOKA (znacajno): Spaseni smo. Spaseni. (Pokazuje na vojnike koji su odmah uperili puske u njih) Dosla konjica... (Dize ruke u vis). DUKI (gleda ih prezrivo): Shvatam... E, jebacu vam mater. Jebacu vam mater... Alooo, moroni, cujete, jebacu vam mater! VOJNIK 1: Calm down. Take it easy or Ill shoot you! DUKI (zastaje, mase rukama): Aha, a da ne znam engleski, proburazio bi me sad, a? Mars, djubre jedno! LOKA: Ej, smiri se. Ajde idemo, idemo.... DUKI: Kuda idemo? U Vasington kod Vilisa? LOKA: Idemo u bazu, u nekakvu bazu, sve su mi objasnili... MIRKO: Aj, Duki, sad se ti smiri. Idemo, nemamo izbora. Iz radija se i dalje cuje ista recenica. DUKI: Idemo. Svi se spremaju. Uzimaju svoje stvari. Duki nesto mrmlja sebi u bradu, psujuci. Scene s vojinicima koji prate svaki njihov pokret spremni da zapucaju. Oni su krajnje hladnokrvni. MIRKO (vojniku, ne previse uzbudjeno): Alo, moron! Alo, oladi dozivljaj malo, goni tu cev sebi u dupe. VOJNIK 2 (Loki): What does he want?! LOKA: NO, its OK. Were not gonna hurt you. MIRKO: Ma nek mi puse kurac! Sta ih smirujes? Sad cu da ga nateram da pojede ovu pusku! LOKA: Daj, bre, vidis da su se zivi usrali. Sta ga oni imaju s tim... Obicna vojska. Glupaci... VOJNIK 2: Cmon motherfucker, cmon, let me see your bollocks! Mirko krene prema vojniku, mirno, spustenih ruku, njisuci se levo-desno. DUKI: Nemoj, Mirko! VOJNIK 2: Camon, sucker! MIRKO (imitira ga, groteskno): Camon, sucker! VOJNIK 2 (imitirajuci imitiranje): Camon sucker?
Vojnik zapuca rafalom. Pogodi Mirka u grudi. On pada izresetan. Tisina. Loka i Duki krenu prema Mirku. VOJNIK 1: Stop! Dont touch him! Oni staju. Okrecu se prema njemu. Bez reci stavljaju ruke na potiljak i izlaze u njihovoj pratnji. Mirko ostaje da lezi nepomican. Posto su svi izasli, cuje se radio. RADIO: Nezavisni radio "Tibi dabo" ponovo emituje program. Posle intervencije Crvenog krsta i zelenog polumeseca i snaga Ujedinjenih nacija, situacija na Balkanu se najzad smiruje. Humanitarne snage NATO i medjunarodnog Crvenog krsta obilaze teren, grad Beograd koji je pre nedelju dana bombardovan, i pruzaju pomoc nevinom civilnom stanovnistvu. Materijalna steta nije velika i ocekuje se da ce se zivot brzo normalizovati. Predsednik najvece opozicione stranke u Srbiji Socijalisticke partije Srbije Velimir Bata Zivojinovic podrzao je akciju Crvenog krsta i u ime privremene Vlade nacionalnog spasa obavezao se na postovanje sporazuma iz Bizmarka potpisanog prekjuce, po kojem Srbija nece dirati u suverenitet medjunarodno priznatih susednih drzava. Povratak srpskih izbeglica u NIs uslovljen je postovanjem prava manjinskih naroda na teritoriji Kragujevca i Beograda. Velimir Bata Zivojinovic obecao je legitimitet romskog univerziteta u Kragujevcu i pravo slovacke nacionalne manjine na samootcepljenje. A mi... mi nastavljamo sa svojom top-listom uz pozdrav nasim vernim slusaocima. Soap Opera u izvodjenju starog hita Dzona Lenona, Imagine.... Pocinje muzika, neka slicna onoj s pocetka, obrada Lenonove pesme.
KRAJ |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
 II
SCENA |
HOME
 |
||