 |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
BEOGRAD 2012.
Loka pali upaljac, a zatim, posto je par puta pao, i svece. Seda u fotelju u kojoj je spavao, prekrsti ruke na nogama i razmislja, gleda njih dvojicu koji spavaju. LOKA (ravnodusno, ne dizuci glas): Budjenjeee... Tisina. LOKA (isto): Budjenjeeee.... MIRKO: Mhmmmmmmm Okrene se prema Loki, gleda u njega, razmislja. Tisina. MIRKO (shvativsi situaciju): Jaooooo, opet stvarnost! LOKA: Dobro jutro. Zelim vam lep i prijatan dan. Tisina. MIRKO: Glavaaaa, glava me otkida. Imas nesto protiv bolova? LOKA: Imamo celu apoteku, to nije problem. Ustaje da mu donese lekove iz neke fioke. Pretura po fioci. MIRKO: I sta sad? Ne znamo kolko je sati. LOKA (preturajuci po fioci): Mislim da smo dosta spavali, ima negde oko podne. (Pronasavsi) Oces Brufen? MIRKO: Moze... Daj i nesto bezalkoholno da popijem. Podne... grozno se osecam... Ko ce napolje? (pauza) Ajmo zimi-zimi-zum. DUKI (uspavano): Jebote, slusam vas u polusnu i nista mi nije jasno. Istripovao sam da smo na moru. MIRKO: Dobro jutro i, sto kaze Loka, zelim ti lep i uspesan dan. LOKA (ispravlja ga): Prijatan. MIRKO: Prijatan... Jesi nas cuo sta smo zadnje pricali? DUKI: Cuo sam. (pauza) Zimi-zimi-zum. Fenomenalno, to nisam radio od osnovne skole. Loko, siguran sam da je cale mislio na energiju. Sigurno imas neki pretis da skuvamo kafu. LOKA: Pretis...? Mislis primus? Imamo, sad cu ja, moram prvo da nadjem. (tisina) Ne, bre, ajde da prvo neko izadje, sta se zajebavamo! DUKI: Ja bez kafe ne mogu gore, mnogo mi je hevi. LOKA: Dobro, ako ispadne na tebe - prvo pijemo kafu. MIRKO: Ajde da se zimisemo. (Smeska se) Loko, dodji vamo... Sedaju u krug, pruzaju desnu saku u sredinu. DUKI: Ajmo... ziiiimi SVI ZAJEDNO: Zimi-zum. DUKI: Mirko, na tebe je ispalo, ti ides. Izvaljuje se nazad u krevet MIRKO: Sta, bre? Ispao sam, vi igrate dalje. LOKA: Ajde, Mirko, ne seri! Trojica nas je... na tebe je ispalo. MIRKO: Da.... Hocemo ipak prvo tu kafu? (pauza) U stvari, nema veze, idem... nestrpljiv sam. Loka ustaje, vadi iz kovcega plasticnu odecu i baca mu da je obuce. Odelo je od nekog providnog najlona, a ima i neki smesni skafander od plastike, s probusenim rupicama za disanje, i gumene cizme. Mirko to oblaci, sve to dok traje razgovor. DUKI: Imas vise takvih odela ili samo jedno? LOKA: Imam ih nekoliko, nemam pojma. Jebote, svi smo se smejali caletu zbog ovoga, osecam se ko idiot sada. DUKI: Ajde svi zajedno da izadjemo. MIRKO: Ma, zajebi, bolje da idem sam. Ko zna sta se gore desava. LOKA: A, evo ga nas heroj! Na muci se poznaju junaci. MIRKO: Ma nije to, nemam pojma, mozda bih vise voleo da idem sam. (pauza) U stvari, ne mogu da cekam da se sad i vi oblacite. DUKI: Loko, daj neku koka-kolu ili nesto. LOKA: Ustani i uzmi. Sta, sad ces tu da lezis a ja da te sluzim. Duki odmah ustaje. DUKI: Imas pravo (Uzima koka-kolu iz ormara, u flasi). Otkad li je ovo, ovo se ne proizvodi vec godinama. LOKA: Ma, pij, bas te briga. Ne verujem da to moze da se pokvari. MIRKO (koji se obukao): Kako mi stoji? DUKI: Fenomenalno. Ajde, pali gore, necemo da pravimo pateticni ispracaj, a? LOKA: Necemo, ajde na zadatak. Jel znas kako se izlazi? Onu foru s kvakom? MIRKO: Znam. Aj cao. Vidimo se... (pauza) ...valjda. DUKI: Cao, lepo se provedi. LOKA: Cao... Mirko odlazi na vrata, cujemo kako se penje uz stepenice koje ne vidimo. DUKI: Loko, ajde probaj taj radio. Mozda radi. LOKA (odlazi ka radiju): Da, ajde da vidimo (Nesto cacka). Ne vredi, ne radi... a tvoj sat? DUKI: Ma, jok, nista. Stao. Kaze jedan i dvaest. Toliko je bilo sati. Tisina.
DUKI: Potrzicu neke lampe na plin. Sigurno ima i toga. Staje da trazi, pretura po kovcegu. LOKA: Ovaj mora da je otisao da trazi Tanju. Nije trebalo njega da pustimo. DUKI: Ma, nije... Sredio se u zadnje vreme, trebalo je da ga vidis prvih dana. LOKA: Mogu da zamislim... Secam se kako je bilo sa... (priseca se) Boze, kako se zvala ona njegova Barbika? DUKI: Pa.. ma cekaj... Suzana... (pauza) Jel Suzana? LOKA: Ma znas na koga mislim... Nije Suzana. Julija? Ona, bre, plavusa, ona, kako da ti objasnim... lepotica... sarmantna... lujka. DUKI: Ma da, znam, ta... ona glumica... Sta li je s njom? LOKA: I ona je negde napolju. Mislim da se udala. A mozda i nije. (pauza) Cuje se Mirko kako silazi niz stepenice. DUKI: Evo ga, vec dolazi. Ulazi Mirko sa skafanderom u rukama, ovi ga nestrpljivo gledaju. MIRKO: Ma, idite, bre, u pizdu materinu! Nista, covece... Sve najnormalnije. LOKA: Nemoj da seres... Koji smo mi moroni... Tisina. DUKI: I nista cudno? Bas nista!? MIRKO (skida odelo): Ma, sve najnormalnije, kazem ti. Lep, suncan dan, sve je na svom mestu. LOKA (smeje se): Sta smo mi to duvali? Kakva vam je ovo trava? DUKI: Ma, cekaj bre, nesto je moralo da se desi. Culi smo eksploziju na 10 metara ispod zemlje, nestalo je struje, ne radi sat, ne radi radio.... MIRKO: Gore je sve u redu, kazem ti. DUKI: Jesi video ljude? MIRKO: Nisam nikog sreo. A koga da vidim? Pa u dvoristu smo. DUKI: I nisi se uopste prosetao? Bas nista cudno nisi primetio? Dobro, covece, da li si ti normalan? Pa znas valjda da termo-nuklearka ne unistava zgrade, ona samo ubija. MIRKO: Stvarno?! DUKI: Nisi video ni pticicu, nista? MIRKO: Mislim da nisam... DUKI: Daj to odelo! Idem ja gore. Oblaci se. LOKA: Jebi ga, Mirko... Sta da ti kazem... Jesi glededao snimke iz Johanesburga? Secas se da je grad izgledao ko nov... Nista cudno, sve najnormalnije, samo nema zive duse. Svi mrtvi. MIRKO: Kako je to moguce? DUKI: Dosetili se momci, otkud znam. To su neka zracenja, neki djavo. MIRKO: Da vam kazem pravo, primetio sam nesto cudno. Uzasno je tiho, potpuna tisina. DUKI: To je to. Ne moram ni da se penjem. Ali idem ipak. (pauza) Mozda nije sve tako crno. Loka pali lampe na plin, sad ima vise svetla. DUKI (posto se obukao i stavio skafander): Odoh ja... Odlazi. LOKA: Mirko... jesi pogledao u nebo? MIRKO: Jesam, sto? LOKA: Ima li oblaka? MIRKO: Nista, ni oblacka, potpuno je vedro... Sta to znaci? LOKA: Nemam pojma, ali bilo bi mi lakse da ima oblaka, ne znam zasto... Sta da radimo sada? Sad kad se Duki vrati sa izvestajem... Najgore sto nista ne znamo, memamo pojma sta da se radi u ovakvoj situaciji... Ne znamo ni da li je pametno da izlazimo, mozda je dovoljno provesti par minuta napolju pa da crknes. MIRKO: Znas sta? Ako je to stvarno istina, ako se to stvarno desilo, ja cu prosto da se ubijem. Koji djavo da radim na ovom svetu bez igde icega? LOKA: Zivi smo... eto, nas trojica smo zivi, a i stan ti je citav. Sta da ti kazem... mozda, nemam pojma. Ma nemoguce, bre, koji nam je. Pa nisu mogli ceo grad da potamane.... MIRKO: Koliko se ja secam Johanesburga - mogu. Zar nisu tamo svi izginuli? LOKA: Pazi kad pojma nemam. Kao jesu, ali su to tako javili da te bude bas briga i sve mislis - zasluzili su, nije ti cak ni zao. Tako ce da prikazu i ovo nase. Treca vest u dnevniku - Srbija se predala zahvaljujuci pozrtvovanoj ulozi Crvenog krsta. MIRKO: I kako da se covek onda ne ubije? Ulazi Duki, skida skafander. DUKI: Sjebali su nas. (pauza) Sve su pobili! Tisina. DUKI: Loko, majka i sestra su ti mrtve. (pauza) Gore u tvojoj kuci, u kuhinji. LOKA (gurne glavu u sake): U pizdu materinu. (Glasnije) U pizdu lepu materinu. (Zajeca, ubrzo pocinje da place) Mirko takodje place, Duki se skine, uzme neko pice iz sanka, pridje Loki, sedne pored njega i zagrli ga, pije iz flase. DUKI (posle duze pauze): Kad se sredimo, oblacimo odela i idemo sva trojica gore da vidimo sta da radimo. Mrdamo se odavde... Zakopacemo tvoje u dvoristu. Loka zajeca jos glasnije. DUKI: Picka im materina, sad seru na televiziji o presudnoj ulozi Crvenog krsta i crvenog polumeseca u resavanju balkanske krize... Garant. MIRKO (posto je "progutao knedlu"): Smemo li mi uopste da izlazimo? Ko zna kakva su to zracenja. Ova odela su smesna, ne verujem da to nesto sljaka.... DUKI: Loko. Loka i dalje place. DUKI: Loko! LOKA: Sta je? DUKI: Jel znas ti nesto o tome? Koliko pomazu ta odela? Nista, ajde placi, pitacu te kasnije. LOKA: Ma nemam pojma. (pauza) Ali cale je bio potpuni frik... on je to nesto proucavao, ne verujem da je to radio napamet... DUKI: Znaci da imas neku literaturu na gajbi... LOKA: Imam. DUKI: Dobro je, reci ces mi gde je pa cu ja to da uzmem. Necemo nigde da izlazimo dok to ne proucimo. Zatamnjenje. |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
 I
SCENA |
III
SCENA
 |
||