|
|
|
BEOGRAD 2012.
| I SCENA | II SCENA
| III SCENA |
I scena
Likovi:
Loka,
Mirko, Duki.
|
Enterijer. Nevelika podrumska prostorija sa dva kauca i tri fotelje. Tu je i televizor, muzicki stub, kompjuter, sve malo stilizovatno izmenjeno, prilagodjeno nekoj buducnosti, ali intervencije nisu velike. I odeca je u necemu cudna, ali se ne razlikuje previse od danasnje (mladici bi, recimo, mogli da su u suknjama i da imaju upadljivo ofarbane kose, ali nista vise od toga). U sobi sedi Loka, cita neku knjigu, a ukljucen je radio. Iz off-a se cuje glas spikerke s radija posle neke muzike, opet malo stilizovano neobicne.
RADIO: Culi ste pesmu "Raising In Trash" grupe Vamp, koja se nalazi ove nedelje na sedmom mestu Grump-music-top-liste nezavisnog radija "Tibi tabo". A pre nego sto predjemo na preslusavanje ostalih pesama za one koji veceras nisu pratili kosarkasku utakmicu izmedju Jugoslavije i Poljske na Olimpijskim igrama u Cikagu 2012, obavestenje da su nasi momci sjajno igrali, ali da su kraj utakmice docekali s 25 poena manje od Poljaka. Ovim je nasa reprezentacija definitivno ispala u predtakmicenju, ali ce za utehu sutra igrati s Paragvajem u borbi za 30. mesto medju najboljim svetskim ekipama u kosarci. Uz cestitke plavima na pozrtvovanoj igri, prelazimo na sesto mesto nase Grump-music-top-liste. "Be My Yuppie" i vas omiljeni bend - Discrimination. Pocinje muzika. Cuje se kucanje na vratima. Loka stisava radio, i ode da otvori. To je Mirko. On ulazi s torbom i vadi flase s vinom. MIRKO: Dobro vece zelim. Trebalo je da mi kazes da ponesem neku batinu ili bic. U ovom tvom dragstoru su toliko neljubazni da to u zivotu nisam video. LOKA: Sta su ti radili? MIRKO: Ma, nista, ona krava na kasi nije htela da razgovara sa mnom zato sto nemam flase za vino. Ne da mi da kupim flase, dere se, urla. Ne moze, kaze: kaucija - ne postoji. Pazi, na kraju sam morao da joj ostavim licnu kartu, novcanik sa 100.000 dinara... 800 maraka... vozacku dozvolu... i kisobran pride... i jos sam morao da potpisem da cu doci po sve to sa dve prazne flase od vina. Gledaj (pokazuje mu papir), ne mozes da verujes, ugovor o kupoprodaji praznih flasa.... Ovo cu morati da uramim i stavim na zid. LOKA: Ma da, boli te kurac, mazni im flase i ugovor i ostavi im sve te gluposti. MIRKO: Jes, pa da me tuze. I jos ne smem da im se pojavljujem vise u drakstoru. Ionako u pola beogradskih drakstora ne mogu da udjem. LOKA: Budi srecan, u Parizu postoje samo dva drakstora. Ovde ih ima hiljadu. MIRKO: Ja ti kazem da nije trebalo tamo da ides... (pauza) Kad dolazi Jeanne s klincem? LOKA: Sutra... Ovo mi je zadnje vece. Od sutra tamnica... i ko zna kad cemo da se vidimo. Sad ce i Duki da dodje, donece i neku vutru. MIRKO: Imam i ja nesto. Pravicemo miks. Ovo je nesto nepouzdano, kupio sam juce od Saleta, nisam jos probao... LOKA: Kog Saleta? MIRKO (strogo): Kako kog Saleta? Gde ti zivis? LOKA: Pa u Parizu. MIRKO: Onaj isti Sale. Sale diler. Nisi valjda zaboravio? LOKA (priseca se): Sale... Sale... (pauza) Nemam pojma. MIRKO: Nema veze... Nego, jesi provalio sta se desava? Oce Crveni krst da nas bombarduje. Opet! LOKA: Ma, cuo sam nesto na radiju. Sta je to? MIRKO: Veruj mi da pojma nemam. Neki djavo s Albanijom, neki granicni spor. Izginuli su neki granicari i neki civili, ali ne kapiram sta je u pitanju. Valjda u vezi s onim sto su nasi trazili da se srpske izbeglice vrate u Nis, pa je krenula neka kolona i napravilo se neko sranje. Nemam pojma stvarno, vise ne mogu da pratim. LOKA: Znaci, opet bombardovanje. Jebi ga. MIRKO: Ma, mogu da mi lizu dupe... Nisu me strefili ni prosli ni pretprosli put. Uostalom, videces kako je to, dosad si sve gledao iz Pariza. Pogine ti svaki treci ortak, svaka cetvrta riba koju si karao, ali ti nekako ostanes ziv. LOKA: Ma zajebi me. Ne mislis valjda stvarno... MIRKO: Ne verujem, zezam se. Nema vise rata, ovo su sad nekakve gluposti i prazne pretnje. Valjda oce da smire ove nase idiote na vlasti. Loka odlazi da pojaca radio. LOKA: Ma, daj da vidimo sta kazu. RADIO: ...i nije nikako jasno zasto je Dzon Lenon zapravo napustio Bitlse. Prema poslednjim analazima iz dokumentacije pronadjene u arhivima CIA, veruje se da je njegova tajna veza sa Zaklinom Kenedi zapravo uticala na poboljsanje uticaja Bitlsa na krizu u Vijetnamu. (Njih dvojica se s podsmehom pogledaju). Po pretpostavkama analiticara, Pol Makartni je iz ljubomore prekinuo svaki kontakt s Lenonom. Licni problemi uticali su na nepovoljan razvoj situacije na terenu i na raspad ovog legendarnog benda. Neke pretpostavke idu toliko daleko... MIRKO (upada tako da se radio vise ne cuje, cinicno): Ma zajebi me s ovim pricama. (Stisava radio) Hocu samo da sedim kod kuce i da se ne smaram ovim glupostima. Kucanje na vratima. LOKA: Evo ga Duki. (vice) Udji, otvoreno je! Ulazi Duki. DUKI: Jebo te, Loko, kakva ti je ovo podrumcina? Tri sata se spustas, ko u katakombe. I on vadi flase s vinom. LOKA: Sta, nisi ranije bio ovde? Ovo ti je jedno sveto mesto. Ko se ovde sve nije opijao, drogirao i jebao tesko je i pohvatati. Vidis, na ovom kaucu su se, na primer, prvi put kresnuli Tanja Radic i Slavko Cerar. I to na moje oci. U ovoj fotelji debeli Denis Filipovic pusio je Nenadu Kozicu. Sve sam spomenik, sta da ti kazem... DUKI: Zvuci privlacno. Daj da ja nesto povalim ovde. Jel moze nesto da se organizuje? LOKA: Nema sanse! Necu zene danas, ovo mi je momacko vece, sutra mi dolazi zena s detetom. DUKI: Bas zato.... (Mirku) Cao Mirko! LOKA: Ma jok. Nisam u tom fazonu. Aj da se zezamo ko ljudi. Daj tu domacicu da svijemo duvku. E, Mirko, daj pokazi mu diplomu koju si dobio u drakstoru. MIRKO: Dobio sam diplomu o dve uspesno kupljene flase vina, s ukorom pred iskljucenje. Evo ti, citaj! Duki uzima i cita. MIRKO (Loki): Kako si ti? Kako je to kad ti umre cale? Jesi u bedaku? LOKA: Bedak je, jebi ga. Nije prijatno. U stvari, grozno je, ali ima jednu prednost. Jasno ti je da je gotovo zauvek, pa se nista ne zanosis. Prihvatas stvari onakve kakve jesu. A ti? Kako je to kad te ostavi riba s kojom si ziveo cetiri godine? MIRKO: Jel me zajebavas? LOKA: Malo, ali te ozbiljno pitam. Kako si? MIRKO: Nikad se ovako grozno nisam osecao. I jos nema tu prednost, nimalo mi se ne cini kao da je zauvek gotovo, pa se zanosim. LOKA: Ali se osecas slobodnijim. Sedis ovde s nama, boli te uvo kad ces da dodjes kuci, sta ce biti sutra i nema ko da ti kenja sto si cipele izuo na pogresnom mestu, sto bazdis na alkohol, sto... DUKI (Mirku): Kakvo je ovo sranje? Nemoj me zajebavati da si sve ovo morao da ostavis zbog dve prazne flase... MIRKO: Umalo mi gace nisu skinuli. DUKI: Ne seri! Ja im nikad ne bih vratio te flase. Sacuvaj ih i... MIRKO: Znam... To je i Loka rekao. Da uramim to i obesim na zid. DUKI: Uostalom, odakle ti tolka kinta? Ti obicno nemas ni filera. LOKA: Sad znas i zasto. Sve je dao na staklenu ambalazu. Niko ne moze toliko da zaradi koliko on moze da potrosi na prazne flase. Da se kladimo da flase nece vratiti? MIRKO: Ocu ja da se kladim. LOKA: Jes, pa da ih vratis... E, Duki, jesi cuo sta se desava? Oce ovi moroni opet da nas bombarduju... DUKI: Cuo sam. MIRKO: I boli te kurac? DUKI: Ne boli me. Ne seri! Znate sta? Sad ce nam se stvarno najebati majke. Vidis da su sad sve iskonstruisali do kraja. Vi jos ne shvatate, ali sad smo stvarno pukli. MIRKO: Sta se desava? Ja nemam pojma. DUKI: Mnogo je zajebano. Ajde da duvamo. Daj, ja cu da napravim dzoint. Loko, sipaj mi vino i dodaj kisele vode. Pola-pola. Pojacaj taj radio, sad ce vesti. Duki pocinje da zavija dzoint, Loka sipa vino, Mirko pojacava radio. RADIO: Zbog najnovijeg nemilog dogadjaja koji je pocinila srpska strana u sukobu sa Albanijom, zbog nevinih ljudskih zrtava koje su izgubile zivote prilikom besramnog ataka na suverenitet ove drzave, Francuska vlada najostrije osudjuje taj cin i u potpunosti podrzava predlog Operativnog vrha Crvenog krsta da se Srbija kazni vojnom intervencijom na Beograd. Takodje i engleska i italijanska vlada... LOKA (prekida radio): U pizdu materinu! DUKI: Tako je i dosad bilo. Ne mogu da verujem. Ovi ce nas potpuno potamaniti. RADIO: Iz kabineta predsednika republike Srbije Slobodana Milosevica upravo je stiglo saopstenje u kom se demantuje bilo kakva umesanost drzavnog vrha Jugoslavije u ovaj incident i napominje se da Srbija moze izdrzati jos hiljadu ovakvih bombardovanja i da pod pretnjama sile nece podleci. DUKI (dok mota): Fenomenalno! Ovaj seljak radi za njih, definitivno. MIRKO: I treba da nas potamane kad smo ovakvi kreteni. DUKI: Ti mozda jesi kreten, ja nisam. LOKA: Smirite se, ljudi, ne mogu sad iz cista mira da nas bombarduju. Ako vec rade jedni za druge, dogovorice se vec nesto. DUKI: Oce! Kako bre mozete da budete toliko naivni?! Mislite da ce bombe da padaju na Milosevicev bunker? Ma, iskljuci to djubre, necu sad da se nerviram. (Ustaje i sam iskljucuje, nastavlja da zavija dzoint) Ufff! I onda ne budi narkoman... Budi strejt, odgajaj decu i budi drustveno koristan. LOKA: U krajnjem, ako se to desi veceras, mi smo potpuno bezbedni. Jel znas ti, Duki, uopste, da je ovo skroviste? To je moj cale napravio. DUKI: Stvarno? Tako i deluje. LOKA: Ozbiljno ti kazem. Pazi sad ovo: (Otvara neki ormar) Pice! Vidi se nepregledna gomila flasa punih bezalkoholnih i alkoholnih pica. DUKI: AAAA! Pa za koji sam ja kurac donosio ovo vino od poslednje love? LOKA: Pa zato i ima. Tradicija, sta da ti kazem, ne sme da se trosi. A vidi sad ovo: (Otvara drugi ormar pun konzervi i kutija hrane) Hrana! DUKI (teatralno zaprepascen): Ja... ja nemam reci. MIRKO: Loko, pokazi mu ono najbolje, jos nisi vido najbolje... LOKA: A sad - najbolje. Duki pripaljuje dzoint koji krece u krug, Loka iz nekog kovcega vadi neku skalameriju od odela, od najlona. Odeca protiv zracenja! A, sta kazes? DUKI: Jebo te, tvoj cale je bio totalni frik. Kad je on to sve istripovao? LOKA: Jos devedesetih, tamo negde jos kad je NATO bombardovao Bosance. Voleo je da gleda u buducnost, sta da ti kazem... MIRKO: Bog da mu dusu prosti... DUKI: Slava mu i hvala. Daj bre da zovemo neke ribe. Danas nam je zadnje vece, a mozda i spasimo neki zivot. Kako cemo ovde bez cupi da prezivimo? Jebes hranu i pice i najlonska odela. MIRKO: Nista, moracemo da se medjusobno jebemo. DUKI: Ma, da, imas pravo. (Loki) Daj, bre, tu drogu, oces sve sam da poduvas? LOKA (pruza mu dzoint): Sori, bejbi, nesto sam se zamislio. Opasna ti je vutrica. Sad cu da vam citam sta sam danas procitao, necete verovati. Totalno se sve uklapa. Uzima Hamvasevu knjigu. DUKI: Sta je to? LOKA: Bela Hamvas. Prica se zove "Knjiga buducnosti". Kaze: "Knjiga buducnosti se nalazi u apsolutnom prostoru. Naspram ulaza uzdize se ogromna dvorana pod kupolom ciji je precnik 17.800 i 89.000 milja..." i bla bla bla. Onda kaze: "Ako se covek bude zainteresovao za svoju najblizu buducnost, u ovoj knjizi nece moci da nadje mnogo zanimljivih stvari. Sve u svemu, nesto ovako: ulazak u zivot zenskog rublja boje duge, prvi roman u obliku ukrstenih reci, fizioloska revolucija zvana Cvircek, ulovljen poslednji kit..." i tako dalje i tako dalje. Kaze: "Zanimljivije biva tek 2.608. godine po nasem racunanju vremena kada Kaki Maru, japanski tehnicar, vec svakodnevno razaranje atoma postavlja na nove osnove. Ovaj covek je prvi upotrebio takozvani... (Muci se) ...kongenitalni metod, koje se sastoji od toga sto se vitalne energije oslobodjene prilikom erotskog akta skupljaju uz pomoc kondenzatora i zalede u radijumskoj posudi. Time energija moze da se uskladisti. Postupak je veoma jevtin, jer jedan gram vitalne energije ne kosta ni peni. "Godine 2.616. engleski inzenjer H.F. Boerns primecuje prvi da se prilikom razaranja atoma olova oslobadja takva energija koja ukida gravitaciju." (Sve vreme dok ovo cita, Loka gestikulira rukama i energicno govori uz pauze posle svake recenice posle kojih sledi blagi smeh). "Godine 2.629. E. Porgsteller eksperimentisuci sa zivom otkriva da u zivi ima najvise mikrotona. Mikroton je jedan od nusproizvoda razaranja atoma, koji se do sada upotrebljavao za ciscenje cipela. Ovo sredstvo je nalik na perpetuum mobile, gotovo je trajno srediste energije. Godinu dana kasnije proizveden je prvi avion na mikroton." I bla, bla, bla... tim nekim novim avionom nekog novog tipa covek odlazi na mesec uz pomoc spanske vlade, cime pocinje novo racunanje vremena. Dakle. prva godina: Drugo putovanje kapetana Chainbonollija na mesec. Druge godine: Izbor meseceve kore na osnovu metoda Kaki Maru. Trece: Otkrice prvog stanovnika Meseca. Necu vam vise citati godine, nije bitno... Dakle: Spanska vlada proglasava Mesec za koloniju. Otkrice meseceve energije. Chiabanolli leti na Mars. Chiabanolli leti na Veneru, ali se ne vraca. Nemacki inzenjer Furz leti na Veneru s jedinim rezervoarom meseceve energije i vraca se. Meseceva energija se prenosi na Veneru da bi se mogla... domasiti. (Pravi zbunjen izraz lica). Dvadeset cetvrta godina: Furz leti na Merkur. Pocetak kolonizovanja unutrasnjih planeta. Let na Jupiter. Trideset cetvrte: Let na Saturn. pa let na Uran, pa let na Neptun. Osamdesete godine: J. P. walker za sest dana obleti suncev sistem. w. Rehmke obara walkerov rekord. Obleti suncev sistem za cetiri dana i pet sati. 113. Eksplozija fotona. Birriga, cileanski pilot, odleti na Halejevgu kometu i zauzme je. Predjuredjuje je u kometu kojom se moze upravljati i stize na njoj na Sirijus. Birigga se vraca sa Sirijusa. Halejeva kometa je dodeljena Neptunu za ispomoc. Pazi sad: 168. godine: Mulna I, poglavica papuanskog plemena, proglasava sebe za cara sveta! 169. Stupa na snagu jedenje ljudi. 172. Evropljani se pobune protiv Mulne. Otkrice zavere. Smaknuce glavnih vinovnika." Pazi sad: "180. godine. Veliki puc. Evropa ne moze da se odupre Mulni, i zato 11. septembra nocu kod Urala biva odsecena i preneta na Jupiter. 13-26. oktobar. Evropljani sinolin zracima unistavaju drugi i cetvrti jupiterov mesec koje su zauzele Mulnine trupe, kako bi izvrsili opsadu Evropljana. 4.167.000 mrtvih." Ne bih vam dalje citao, totalni je bedak. Dok je citao njih se dvojica smeju, a povremeno imaju komentare. MIRKO: Sta fali, ja bih jos. DUKI: Ajde, nastavi, dobro citas. Loka nastavlja do kraja u istoj atmosferi LOKA: Dobro, ne moramo sve. Nista, onda Evropljani i Mulna sklapaju primirje... (gleda u knjigu, trazi) ...aha, ovo je zanimljivo. "204. godine pronadjen serum genije. Svako sebe sprica serumom koji zeli. Zloupotreba seruma. Cvetanje crne berze. Sverc. Tajna pelcovanja. Zvanicne naredbe za utvrdjivanje cena pojedinih seruma. Monopolske zarade. Krah eksperimenta. 206. Skupoca seruma. Cepljennje kraljevskim serumom 200 dolara, cepljenje pesnickim serumom 180 dolara, slikarskim 160 dolara, muzickim 155. Nemiri. 214. stupa na snagu obavezna vakcinacija serumom genije. Prilikom radjanja komisija odredjuje ko ce biti vakcinisan kojim serumom. 221. Smrt Mulne I. Mulna II. 224. 30. decembra ubijen Mulna II. Mulna III. 229. Mulna IV, Grozni! I Afrika bezi sa zemlje i odlazi na Merkur. Rat Zemlja-Merkur. 230. Merkur unisten varnicama Ytra." Znaci zajedno sa Afrikom. MIRKO: A sta je s Azijom i Amerikom? LOKA: Ne spominju se. Valjda nisu bitni... Mozda ih je pokorio neki hongkonski car. Cekajte, ovde sad preteruje. Sad su izmislili psihatome. Aha, evo ti Azije. Kaze: "10. februar 366. Kineski fizicar Tin preporucuje Zemljanima kakao-srapnele. Snaga srapnela je 127 puta jaca od varnice Ytra." Ytra je ono cime su unistili Merkur. "Sledeceg dana je po jedan srapnel upucen na Mars i Veneru. Za deset i po sekundi dve planete su nestale. Dan kakao. Veliki praznik oslobodjenja." Onda ima raznih gluposti: "Otkrice bakterije zdravlja. Dobijanje zivotne energije iz uglja. Dobijanje zivotne energije iz smeca. Destilacija zivotne energije. Kombinacijom elektroenergije i vestacke duse nastaje novo zivo bice: biomasina"... i tako dalje i tako dalje. Onda: "Ljudi pocinju da se zaljubljuju u biomasine. Naredjenje zabrane odnosa s masinama." Dobro, pobuna masina... Evo, samo jos kraj da vam procitam. "1600-1648. Razdoblje matematickih proroka. 1650. Iks na kvadrat zasniva hipermatematicku religiju." To je kraj. MIRKO (odjednom, na kraju citanja, posto se smirio smeh): Znate sta mi je Tanja rekla? DUKI: Koja Tanja? LOKA: Budalo, njegova Tanja. DUKI: A, Tanja... Sta ti je rekla? MIRKO: Dve stvari. Prvo, da se jebem ko deda, i drugo - da jedva ceka da umrem. DUKI: Tako ti je rekla? MIRKO: Tim recima! DUKI: Loko, jel mu ti verujes da je tako rekla? LOKA: Verujem mu, sto mu ne bih verovao? Znam zenu. DUKI (Mirku): Mnogo si je naljutio, vratice ti se, cuvaj se! MIRKO (uzbudjeno): Zasto to mislis? DUKI: Lepo, kad neko nekog zaista zeli da ostavi nikad mu ne kaze nista ruzno. Ovo je cista pobuna rospije u njoj. Vratice ti se, kazem ti, cuvaj se! MIRKO: Cisto sumnjam... DUKI: A zasto sumnjas? MIRKO: Eto, sumnjam... DUKI: Ne, reci mi, zasto sumnjas? MIRKO: Zato sto je u pravu. DUKI: Onda ti se nece vratiti... A sta je u pravu? Jebes se ko deda? Sta da radimo, mnogo si slab prema njoj i to ti ne valja. A da li ti zaista zelis da ti se vrati? To je pitanje... MIRKO: Vise nego ista... DUKI: Jedina je stvar gora od zena-zmija, a to su muskarci koji pate za njima. LOKA: Daj, pusti ga, vidis da mu nije lako... MIRKO: Nema veze, daj da cujem. DUKI: Nista, nema ti spasa, moraces ili da patis ili da te ne bude briga pa da ti se vrati, sto je jos gore. Kako ti nije jasno da ti je bolje ovde s nama da se zajebavas nego da se drkas s tim stvorom? To bi jos i imalo nekog smisla kad bi pouzdano znao da sutra nece da se srusi svet oko tebe. Ne razumem, u cemu je tvoj problem, sta ti to nedostaje? MIRKO: Jebanje. DUKI: Fenomenalno! Loko, daj organizuj neke cupi, vidis da je coveku lose. LOKA: Nema zena i tacka, jebo te... jebi se, idi ganjaj one svoje lujke. Ovo je vece bez riba, ja sam tako odlucio. DUKI: A sta fali ribama? One umeju sasvim fino da se druze kad im nisi frajer. LOKA: Dobro, onda pozovi neku ribu kojoj niko od nas nije frajer, ajde da te vidim. DUKI: Pa evo - Tanja. MIRKO: Eto vidis, ajde nadji neko pristojno resenje. DUKI: A sta fali Tanji? Ona je sasvim zabavna kad hoce. MIRKO: I mi smo zabavni. DUKI: Ali ja vise volim da kresem ribe. MIRKO: Nemoj da te sanjam. Znas kad cu sledeci put da ti pusim?! Nikad! Smeje se sopstvenoj sali. DUKI (Mirku): Apropo. (pauza) kako pusi Tanja? LOKA: E, sad si stvarno preterao. DUKI: Znam, zezam se... MIRKO: Pusi fenomenalno, ako bas moras da znas. LOKA: Jel pusi bolje od Jelene? DUKI: Koje Jelene? LOKA: Tvoje Jelene. MIRKO: Mogu ti reci da su tu negde, Tanja je neznija, a Jelena je bolja za... za vatrene momente. Tako nesto. LOKA: Pa, jeste, ja sam je ucio. DUKI: Jesi li joj svrsavao u usta? Ne, hajde da ti ja odgovorim na to pitanje. LOKA (Dukiju, prekorno): Duki! MIRKO: Ajde! DUKI: Jesi, nekad davno, u pocetku. Zadnje tri godine nisi. MIRKO: Ne, bre, nije... (pauza) U stvari.... kako znas!? DUKI: Eto vidis, bolje ti je da se spandjas s nekom ispocetka. Seks ce ti uvek iznova biti nezaboravan. Secas li se ijednog kresanja s Tanjom iz zadnje tri godine i, ako da, mozes li da ga uporedis s nekim seksom kad ste se tek bili smuvali? MIRKO: Ma, znam bre ja to... Sta mi tu sad popujes? Znam, ali gde da nadjem drugu? U ovom podrumu? DUKI: Da, u ovom podrumu! Doci ce i u ovaj podrum, samo da prestanes da cmizdris za ovom vukrom. MIRKO: Da, sad ti je vukra, a dok je bila sa mnom bila ti je super drugar. DUKI: Zbog tebe. Da bi se ti bolje osecao. Bolelo me dupe za nju, oduvek. I ona to zna, ne boj se, za razliku od tebe. MIRKO: Zna kurac! Ona tebe mnogo voli. DUKI: Voli me, ali zna da me boli kurac za nju. (pauza) Zato me i voli. Volece i tebe, samo da te malo... liiiibo ckura... LOKA: Jebi ga, u pravu je. MIRKO: Da, u pravu si... ali kako da me (imitira ga) liiibo ckura? DUKI: Eto, to je problem. To jos nisam otkrio. LOKA: A da napravis sebi neki veci problem!? DUKI: Da, to je dobra ideja! MIRKO: Tacno. To cu da uradim! Odjednom se cuje neki zaglusujuci zvuk, uzasno snazan. Nestane struje, nestane svetla, gasi se muzika koja se tiho cula s radija. Potpuni mrak, tisina. Posle poduze pauze cuje se Lokin glas LOKA: U pizdu materinu! Sta se desilo? (duga pauza) Jeste zivi? DUKI: Ja sam ziv... Nije valjda... (pauza) U picku materinu.... MIRKO: Loko, jel tvoj cale mislio na svece? Pali upaljac, prvo svetlo. LOKA: Jeste, ali moram da nadjem, dodji vamo s tim osvetljenjem. Mirko ustaje s upaljacem, traze svece, Duki pripaljuje svoj upaljac DUKI: Stao mi je sat... Znate li sta to znaci? Pauza protice u trazenju sveca, Loka ih pronalazi i pripaljuje jednu po jednu. LOKA: Sta znaci? Bacili su nam atomsku bombu, a? DUKI: Termo-nuklearnu, najverovatnije. LOKA: Ma, bacili su tebi kurac u usta. Nestalo je struje... DUKI: Aha, ajde izadji malo napolje ako smes... Da vidis kako nema struje. MIRKO: Znate sta... Ja sam se ziv usrao. DUKI: Jebo te, stvarno su nam strovalili termo-nuklearku. Nekom se u tamo digo kurac i rekao je "Daj da sjebemo Beograd danas", isto ko Johanesburg pre mesec dana. LOKA: Ja sam naduvan, ne znam sta da mislim. MIRKO: A sta bi bilo? Izgleda da su nam stvarno uvalili. DUKI: Nista, jebi ga, ostajemo ovde, sedimo, cirkamo, duvamo... Ne, necemo vise da duvamo, nista, spavamo ovde i, jebi ga, sutra. Ma nemam pojma! Ovo zvuci potpuno suludo. Hteo sam da kazem da sutra oblacimo odelo protiv zracenja, pa napolje.... MIRKO: Ne, stvarno, mislim... LOKA: Ma, da, ostanite ovde, nije nikakva frka.... U picku materinu, ajmo napolje. Ja ne mogu da izdrzim. DUKI: OK, mozda nam nisu uvalili bombu, ali slusaj, sta ako jesu? (pauza) Ako sad izadjes, mrtav si za tri sekunde, a ako izadjes sutra nece ti biti nista, tj. nece ti biti skoro nista. Ajd sad vidi sta ces. MIRKO: Da, nece nam biti nista. A sta posle da radimo? DUKI: Slusajte, znam da je suludo, ali, jebi ga, za koji je moj ovaj covek pravio ovo skroviste? Kazem vam, mozda nas nisu sjebali, ne znam sta je, ali ajde da ispostujemo pokojnikovu volju. Imamo pica, hrane. Jebi ga, otkud znam, smislicemo nesto. LOKA (nervozno): E, gore su mi na gajbi keva i sestra. Moram da idem da vidim sta je bilo. DUKI: Sedi ovde, idote! Sta mozes da radis? Sta je moglo da im bude!? Da im padne ormar na glavu i da zbog toga nama nestane struje i da crkne rucni sat!? LOKA: Otkud znam... Mozda je pala bomba, obicna, i one se sad tamo guse i cekaju pomoc. DUKI: Ma, nemam pojma, idi, jebi ga, ali racunaj da lako za tri sekunde mozes da umres. Ne znam, necu da te sprecavam, razmisli, odluci sam. Loka gleda u Mirka upitno. MIRKO: Nemam pojma, nemoj mene da gledas. Stvarno ne znam. LOKA (razmislja): Sta biste vi uradili? DUKI: Cekaj, da vidim... Slusaj, razmislio bih. Gledaj, kako je stao sat? To ne moze od obicne bombe. Ne bi crko ni radio na baterije. LOKA: Jesi siguran? DUKI: Kako mogu da budem siguran? Otkud znam? Mislim da ne moze. (pauza) Osim toga, culi bismo bombe okolo pre toga. Tesko da je ovo prva koja je pala. LOKA: Ne bismo culi nista. Ovde se nista ne cuje. Znas ti kako smo mi duboko, kako je ovo izolovano? DUKI: Dobro, ajde ovako... Ma, ne znam. Otisao bih! MIRKO: Ja ne bih otisao, bolelo bi me uvo da li su mi poginuli keva i sestra. DUKI: Dobro, to znamo, ali stavi se u njegov polozaj. Tako je rekao. MIRKO: Ne znam... DUKI: Ne, ne bih otisao. Gledaj, radio je svirao do poslednjeg momenta, da je krenulo bombardovanje prekinuli bi program. MIRKO: Mi smo se ovde slucajno zatekli... Potpuno slucajno. Vi mislite da je ovo neko ozbiljno shvatio? Nije, isto kao ni mi. Duga pauza, tek poneko potegne gutljaj, svi cute, neraspolozeni su i nervozni. Loka stalno ustaje, seta se pa opet sedne. MIRKO (Loki): Daj prestani da se setas, keve ti. Jos sam nervozniji od toga. Loka sedne. DUKI (izvaljen na kaucu poteze velik gutljaj iz flase, popije skoro pola litre): Meni se spava. Nema nam druge, razbijte se od alkohola i lezite. Ne bojte se, ja cu vas spreciti da ne napravite neko sranje. Pijte slobodno. MIRKO (otvara drugu flasu vina): Da, imas pravo, ajde da se razbijemo. LOKA: Da otvorim nesto iz ormara? Doslo vreme... DUKI: Nemoj bolje da baksuziras, imamo jos ovog naseg. Mirko je za to vreme iskapio citav litar vina. MIRKO: Laku noc! DUKI: Nemoj da me zajebavas da si eksirao celu flasu... Ti si lud, umreces... (pauza) Neces... sta serem. LOKA: Ajde laku noc.. Gasi svece, mrak. DUKI: Laku noc. Tisina. DUKI: Mirko, jel mislis jos na Tanju? (pauza) Misli ko lud... spava ko klada. Pauza. MIRKO: Mislim samo na nju. (pauza) Bojim se da joj se nesto nije desilo. DUKI (sarkasticno): Za tebe stvarno nema spasa. |
| Loka
pali upaljac, a zatim, posto je par puta pao, i svece. Seda u fotelju u
kojoj je spavao, prekrsti ruke na nogama i razmislja, gleda njih dvojicu
koji spavaju.
LOKA (ravnodusno, ne dizuci glas): Budjenjeee... Tisina. LOKA (isto): Budjenjeeee.... MIRKO: Mhmmmmmmm Okrene se prema Loki, gleda u njega, razmislja. Tisina. MIRKO (shvativsi situaciju): Jaooooo, opet stvarnost! LOKA: Dobro jutro. Zelim vam lep i prijatan dan. Tisina. MIRKO: Glavaaaa, glava me otkida. Imas nesto protiv bolova? LOKA: Imamo celu apoteku, to nije problem. Ustaje da mu donese lekove iz neke fioke. Pretura po fioci. MIRKO: I sta sad? Ne znamo kolko je sati. LOKA (preturajuci po fioci): Mislim da smo dosta spavali, ima negde oko podne. (Pronasavsi) Oces Brufen? MIRKO: Moze... Daj i nesto bezalkoholno da popijem. Podne... grozno se osecam... Ko ce napolje? (pauza) Ajmo zimi-zimi-zum. DUKI (uspavano): Jebote, slusam vas u polusnu i nista mi nije jasno. Istripovao sam da smo na moru. MIRKO: Dobro jutro i, sto kaze Loka, zelim ti lep i uspesan dan. LOKA (ispravlja ga): Prijatan. MIRKO: Prijatan... Jesi nas cuo sta smo zadnje pricali? DUKI: Cuo sam. (pauza) Zimi-zimi-zum. Fenomenalno, to nisam radio od osnovne skole. Loko, siguran sam da je cale mislio na energiju. Sigurno imas neki pretis da skuvamo kafu. LOKA: Pretis...? Mislis primus? Imamo, sad cu ja, moram prvo da nadjem. (tisina) Ne, bre, ajde da prvo neko izadje, sta se zajebavamo! DUKI: Ja bez kafe ne mogu gore, mnogo mi je hevi. LOKA: Dobro, ako ispadne na tebe - prvo pijemo kafu. MIRKO: Ajde da se zimisemo. (Smeska se) Loko, dodji vamo... Sedaju u krug, pruzaju desnu saku u sredinu. DUKI: Ajmo... ziiiimi SVI ZAJEDNO: Zimi-zum. DUKI: Mirko, na tebe je ispalo, ti ides. Izvaljuje se nazad u krevet MIRKO: Sta, bre? Ispao sam, vi igrate dalje. LOKA: Ajde, Mirko, ne seri! Trojica nas je... na tebe je ispalo. MIRKO: Da.... Hocemo ipak prvo tu kafu? (pauza) U stvari, nema veze, idem... nestrpljiv sam. Loka ustaje, vadi iz kovcega plasticnu odecu i baca mu da je obuce. Odelo je od nekog providnog najlona, a ima i neki smesni skafander od plastike, s probusenim rupicama za disanje, i gumene cizme. Mirko to oblaci, sve to dok traje razgovor. DUKI: Imas vise takvih odela ili samo jedno? LOKA: Imam ih nekoliko, nemam pojma. Jebote, svi smo se smejali caletu zbog ovoga, osecam se ko idiot sada. DUKI: Ajde svi zajedno da izadjemo. MIRKO: Ma, zajebi, bolje da idem sam. Ko zna sta se gore desava. LOKA: A, evo ga nas heroj! Na muci se poznaju junaci. MIRKO: Ma nije to, nemam pojma, mozda bih vise voleo da idem sam. (pauza) U stvari, ne mogu da cekam da se sad i vi oblacite. DUKI: Loko, daj neku koka-kolu ili nesto. LOKA: Ustani i uzmi. Sta, sad ces tu da lezis a ja da te sluzim. Duki odmah ustaje. DUKI: Imas pravo (Uzima koka-kolu iz ormara, u flasi). Otkad li je ovo, ovo se ne proizvodi vec godinama. LOKA: Ma, pij, bas te briga. Ne verujem da to moze da se pokvari. MIRKO (koji se obukao): Kako mi stoji? DUKI: Fenomenalno. Ajde, pali gore, necemo da pravimo pateticni ispracaj, a? LOKA: Necemo, ajde na zadatak. Jel znas kako se izlazi? Onu foru s kvakom? MIRKO: Znam. Aj cao. Vidimo se... (pauza) ...valjda. DUKI: Cao, lepo se provedi. LOKA: Cao... Mirko odlazi na vrata, cujemo kako se penje uz stepenice koje ne vidimo. DUKI: Loko, ajde probaj taj radio. Mozda radi. LOKA (odlazi ka radiju): Da, ajde da vidimo (Nesto cacka). Ne vredi, ne radi... a tvoj sat? DUKI: Ma, jok, nista. Stao. Kaze jedan i dvaest. Toliko je bilo sati. Tisina.
DUKI: Potrzicu neke lampe na plin. Sigurno ima i toga. Staje da trazi, pretura po kovcegu. LOKA: Ovaj mora da je otisao da trazi Tanju. Nije trebalo njega da pustimo. DUKI: Ma, nije... Sredio se u zadnje vreme, trebalo je da ga vidis prvih dana. LOKA: Mogu da zamislim... Secam se kako je bilo sa... (priseca se) Boze, kako se zvala ona njegova Barbika? DUKI: Pa.. ma cekaj... Suzana... (pauza) Jel Suzana? LOKA: Ma znas na koga mislim... Nije Suzana. Julija? Ona, bre, plavusa, ona, kako da ti objasnim... lepotica... sarmantna... lujka. DUKI: Ma da, znam, ta... ona glumica... Sta li je s njom? LOKA: I ona je negde napolju. Mislim da se udala. A mozda i nije. (pauza) Cuje se Mirko kako silazi niz stepenice. DUKI: Evo ga, vec dolazi. Ulazi Mirko sa skafanderom u rukama, ovi ga nestrpljivo gledaju. MIRKO: Ma, idite, bre, u pizdu materinu! Nista, covece... Sve najnormalnije. LOKA: Nemoj da seres... Koji smo mi moroni... Tisina. DUKI: I nista cudno? Bas nista!? MIRKO (skida odelo): Ma, sve najnormalnije, kazem ti. Lep, suncan dan, sve je na svom mestu. LOKA (smeje se): Sta smo mi to duvali? Kakva vam je ovo trava? DUKI: Ma, cekaj bre, nesto je moralo da se desi. Culi smo eksploziju na 10 metara ispod zemlje, nestalo je struje, ne radi sat, ne radi radio.... MIRKO: Gore je sve u redu, kazem ti. DUKI: Jesi video ljude? MIRKO: Nisam nikog sreo. A koga da vidim? Pa u dvoristu smo. DUKI: I nisi se uopste prosetao? Bas nista cudno nisi primetio? Dobro, covece, da li si ti normalan? Pa znas valjda da termo-nuklearka ne unistava zgrade, ona samo ubija. MIRKO: Stvarno?! DUKI: Nisi video ni pticicu, nista? MIRKO: Mislim da nisam... DUKI: Daj to odelo! Idem ja gore. Oblaci se. LOKA: Jebi ga, Mirko... Sta da ti kazem... Jesi glededao snimke iz Johanesburga? Secas se da je grad izgledao ko nov... Nista cudno, sve najnormalnije, samo nema zive duse. Svi mrtvi. MIRKO: Kako je to moguce? DUKI: Dosetili se momci, otkud znam. To su neka zracenja, neki djavo. MIRKO: Da vam kazem pravo, primetio sam nesto cudno. Uzasno je tiho, potpuna tisina. DUKI: To je to. Ne moram ni da se penjem. Ali idem ipak. (pauza) Mozda nije sve tako crno. Loka pali lampe na plin, sad ima vise svetla. DUKI (posto se obukao i stavio skafander): Odoh ja... Odlazi. LOKA: Mirko... jesi pogledao u nebo? MIRKO: Jesam, sto? LOKA: Ima li oblaka? MIRKO: Nista, ni oblacka, potpuno je vedro... Sta to znaci? LOKA: Nemam pojma, ali bilo bi mi lakse da ima oblaka, ne znam zasto... Sta da radimo sada? Sad kad se Duki vrati sa izvestajem... Najgore sto nista ne znamo, memamo pojma sta da se radi u ovakvoj situaciji... Ne znamo ni da li je pametno da izlazimo, mozda je dovoljno provesti par minuta napolju pa da crknes. MIRKO: Znas sta? Ako je to stvarno istina, ako se to stvarno desilo, ja cu prosto da se ubijem. Koji djavo da radim na ovom svetu bez igde icega? LOKA: Zivi smo... eto, nas trojica smo zivi, a i stan ti je citav. Sta da ti kazem... mozda, nemam pojma. Ma nemoguce, bre, koji nam je. Pa nisu mogli ceo grad da potamane.... MIRKO: Koliko se ja secam Johanesburga - mogu. Zar nisu tamo svi izginuli? LOKA: Pazi kad pojma nemam. Kao jesu, ali su to tako javili da te bude bas briga i sve mislis - zasluzili su, nije ti cak ni zao. Tako ce da prikazu i ovo nase. Treca vest u dnevniku - Srbija se predala zahvaljujuci pozrtvovanoj ulozi Crvenog krsta. MIRKO: I kako da se covek onda ne ubije? Ulazi Duki, skida skafander. DUKI: Sjebali su nas. (pauza) Sve su pobili! Tisina. DUKI: Loko, majka i sestra su ti mrtve. (pauza) Gore u tvojoj kuci, u kuhinji. LOKA (gurne glavu u sake): U pizdu materinu. (Glasnije) U pizdu lepu materinu. (Zajeca, ubrzo pocinje da place) Mirko takodje place, Duki se skine, uzme neko pice iz sanka, pridje Loki, sedne pored njega i zagrli ga, pije iz flase. DUKI (posle duze pauze): Kad se sredimo, oblacimo odela i idemo sva trojica gore da vidimo sta da radimo. Mrdamo se odavde... Zakopacemo tvoje u dvoristu. Loka zajeca jos glasnije. DUKI: Picka im materina, sad seru na televiziji o presudnoj ulozi Crvenog krsta i crvenog polumeseca u resavanju balkanske krize... Garant. MIRKO (posto je "progutao knedlu"): Smemo li mi uopste da izlazimo? Ko zna kakva su to zracenja. Ova odela su smesna, ne verujem da to nesto sljaka.... DUKI: Loko. Loka i dalje place. DUKI: Loko! LOKA: Sta je? DUKI: Jel znas ti nesto o tome? Koliko pomazu ta odela? Nista, ajde placi, pitacu te kasnije. LOKA: Ma nemam pojma. (pauza) Ali cale je bio potpuni frik... on je to nesto proucavao, ne verujem da je to radio napamet... DUKI: Znaci da imas neku literaturu na gajbi... LOKA: Imam. DUKI: Dobro je, reci ces mi gde je pa cu ja to da uzmem. Necemo nigde da izlazimo dok to ne proucimo. Zatamnjenje. |
|
5-6 dana kasnije. Prostorija je neurednija, oni su ofucaniji i porasle su im brade. Opusteniji su.... Loka lezi na kaucu, naslonjen na jastuk, pije. Duki opet izvaljen u fotelji, lista neki casopis. Mirko hoda u krug. MIRKO: A jesam vam pricao pricu kad je moj deda, jos pre rata, s jednim ortakom prevozio njegovog mrtvog caleta u Beograd iz Dubrovnika? LOKA: Meni nisi. DUKI: Nisi ni meni. MIRKO: Sad cete da cujete. Ne secam se svih detalja, ali verujte mi da je sve istina. Ovako, umro cale od tog njegovog prijatelja i ostavio poslednju zelju da oce da ga sahrane u Beogradu i ovi se polomise da ga nekako prevezu, a prevoz mrtvaca je tad bio jos skuplji nego danas. Prosto nisu mogli to da plate. I dosete se oni, obuku coveka pa na zeleznicku stanicu. Tad je bilo zeleznice u Dubrovniku, kasnije su je ukinuli. Onda ga nose tako, kao pijan je, mortus, kupili mu kartu pa na voz. I sve super krene, udju u prazan kupe, samo njih trojica, stavili ovog pored prozora, spustili mu sesir i on kao spava. Dodje kondukter, oni pokazu kartu, sve OK. E, tu se u jednom momentu mom dedi sve to ucini malo morbidnim i njemu se slosi odjednom i ode on u wc, nije mogo vise da izdrzi. Otisao i nema ga, nema ga. Tu na nekoj stanici udje neki tip, cini mi se da je bio Siptar u prici. Mozda i nije, ali ajde recimo da jeste. Ne, nije, lazem... Cekajte, prvo je otisao ovaj dedin ortak do klozeta da vidi sta je s njim. E tu ulazi Siptar i stavi svoju kofercinu tacno iznad mrtvaca. A mom dedi lose, umire, bled ko krpa, ne moze da se iscupa nikako i odu oni do vagon-restorana da ovaj popije nesto, neku vodu, nemam pojma. E tu negde voz naglo zakoci... DUKI: Vec vidim sta ce biti... MIRKO: Cekaj, ne mozes ni da pretpostavis. I padne ova kofercina mrtvacu na glavu. DUKI: To sam i mislio. MIRKO: Cekaj bre malo. I vidi Siptar ovaj se nije ni pomerio. Uzme kofer, vrati ga gore. Nista, misli se, nije se ni probudio, a kofercina ima 20 kila. I nista, prodje jos neko vreme i Siptaru bude sumnjivo, ode da pipne ovog, vidi hladan ko led. "Jebote, ubio sam coveka!" Smeh. I sta ce, misli se on, optuzice ga za ubistvo, kapira da je jos neko tu u kupeu. I sta ce, uzme i izbaci ga kroz prozor! DUKI: Ma, ne seri... MIRKO: Ozbiljno ti kazem. Cekaj da cujes dalje. I... vracaju se ova dvojica, prolaze pored kupea, ne prepoznaju svoj kupe. Vide nema mrtvaca, a jos tu sedi neki Sipos... Idu tako gore-dole, ne kapiraju nista i najzad vide svoje stvari i udju unutra i pitaju Sipca gde je ovaj covek sto je ovde sedeo. A ovaj mrtav hladan kaze: "Ne znam, ustao je, otisao je malo da se proseta. Rekao je da ce brzo da se vrati..." (smeh) Ovi potpuno u soku. Nista im nije jasno. Znam da je moj deda pricao da je poverovao u to. Sta drugo da mu padne na pamet? LOKA: I sta je posle bilo? MIRKO: Nista, tu je zapravo kraj price. Ne secam se, nesto su se prepirali sa Siposem, rekli mu da je ovaj bio mrtav. Valjda im je ovaj priznao sta se desilo. Ima tu i nastavak price o nekoj avanturi kad su isli da traze les, ali toga se stvarno ne secam, ali nije tako zabavno kao ovo, cim sam zaboravio. Sad vise nemam koga ni da pitam... DUKI: Jos deset dana moramo ovde da sedimo, pa idemo napolje. (pauza) Jebote, jeste provalili kakvih riba ima na ulici? LOKA: Nevidjenih... ne-vi-dje-nih! Bila je subota pa se sve picnule. (pauza) Jeste provalili onu kod DJerma na stanici? DUKI: Jesam, covece, mrak! Opasno izgleda. Jesi joj video noge? MIRKO: Nisam video nju, al ima jedna u onom ulazu kod Vladimira, s nekim tipom, valjda joj je bio frajer. Ona u crvenim carapama. Totalno ludilo kako izgleda. LOKA: Video sam i nju, dobra je, al ova je bolja, moras da odes da je vidis... MIRKO: Idem odmah... DUKI: Pazi sta smo rekli... Ne smes vise od pola cuke da se zadrzis. MIRKO (oblaci odelo): Ma, znam. Pozuricu, sranje je sto ne mozemo da odemo do centra, to tek za 4-5 dana, je li? DUKI: Za cetiri. Ovde pise da se radijacija ozbiljno smanjuje tek posle 10 dana, tad cemo moci i na sat i po da izlazimo. U odelima, naravno. MIRKO: Oce neko sa mnom? DUKI: Ja cu kasnije i idem u drugom pravcu. Ocu da overim malo onaj kraj oko Kalenica. Tamo garant ima dobrih picica. LOKA: Necu ni ja, mrzi me, baca me u depresiju ovo gore. MIRKO: OK, odoh ja. Mirko odlazi. DUKI: Cao...... Loko, moram nesto da ti priznam... LOKA: Sta? DUKI: Uvatio sam juce onu klinku s DJerma za sisu. LOKA: Nemoj da seres...... i ja sam! Mnogo je dobra mala, ima dobre... (Razmislja) ...sikice. DUKI: Koji smo mi ludaci... Zamisli da ti je neko pre nedelju dana pricao da ces da ides ulicom i vatas mrtve ribe... LOKA: Jebi ga, zagoreli smo. DUKI: Cuti, dobro je da nismo poceli da se cepamo u bulju. Sinoc sam izdrkao misleci na nju. Uopste mi nijedna ziva cupi nije pala na pamet. Ali, nije sto smo zagoreli. Mislim da smo samo ispizdjeni skroz. Sto bi bio problem apstinirati nedelju dana? LOKA: Kako to da deluju sve tako sveze? Da nisu pocele da se raspadaju, ni ne smrde uopste lesevi. DUKI: To je isto neka fora s radijacijom ili ne secam se cim. Nesto u vazduhu. Pocinju tek posle dva meseca da se raspadaju. LOKA: Blago nama... Steta sto nismo nekrofili. DUKI: Mislis da nismo? LOKA: Da... bar nismo bili. Nije me to nikad palilo. DUKI: Dobra je ovo fora. Covek puno nauci o sebi. (pauza) O tome kakav je u stvari divljak! (pauza) Ono kad mi je Mirko sinoc prikenjao, majke mi je doslo da uzmem noz da ga koljem. Totalno sam izgubio sve kriterijume. LOKA: Jesi razmisljao o tome dokle je ovo stiglo? Sta li misle ljudi u provinciji? Ovi majmuni su mozda pobili citavu drzavu. DUKI: Zamisljam one lujke po selima sto imaju samo televizor, hvataju samo dva kanala i uredno glasaju za Milosevica. Sta li oni sad misle? Odjednom nema televizije vise, nemaju nikakvih informacija, verovatno ni na radiju ne mogu nista da saznaju. Hoce li oni da skapiraju sta se desilo? LOKA: Sigurno imaju neke rodjake. Valjda rade telefoni. DUKI: Ma imas sela dole na jugu koja nemaju ni telefon. Zamisljam ih kako se skupljaju u lokalnoj kafani i raspravljaju o tome sta se desilo. (pauza) Mozda se pokupe i krenu u grad... peske. U ovoj knjizi pise da u krugu od 300 km nijedan uredjaj ne radi. LOKA: Ocemo da zalijemo? Malo mi se cale preracunao... Sad za zedj moramo da pijemo zestinu. Premalo je bezalkoholnih pica ostavio. DUKI: Ajmo onaj dzin da nacnemo, nismo davno dzin. Tri dana, barem. LOKA: Dzin, dzin, uraaaaa! Kako smo mi srecni ljudi, a? Uzima dzin iz ormara. DUKI: Nego, da ti kazem jednu stvar.... LOKA: Uraaa, pricaj! DUKI: Jesi provalio kakav je Milosevic papucar? LOKA: Bravoooooooo, otkrio si Mesec. DUKI: Ne, ali... Ne kapiras. (pauza) Vidis li ti koliki je on papucar? Pazi, gledaj, nemoguce je da neko nema toliko morala u sebi. Nemoguce! Apsolutno nema sanse da se bar neko u jednom momentu ne zapita: "Ali, cekaj, pobicu 200.000 ljudi da bih ostao na vlasti, to je previse, ne zelim to!". Nemoguce da takva osoba postoji, medjutim, Slobodan Milosevic to moze, jer ce zena da mu kaze: "Ajde, srce, uradi to, moramo tako, znam da nije u redu, ali nemamo izbora!". I uradice ga ta zena. Neverovatno, on je toliki slabic da ce pristati i na to da ga apsolutno ceo svet smatra za papucara broj 1 i da on na to pristaje. Mozes li da zamislis koliki je to nivo papucarenja? (pauza) Pa to je nesto sto niko na ovom svetu ne moze da shvati. Zato su oni toliki fenomen.... Jer, gore zene i veceg papucara u kombinaciji na ovom svetu NEMA! LOKA: E, Duki, poceo si mnogo da kenjas. Sedimo ovde po ceo dan, a ti samo prosipas neke svoje teorije. Ne mogu vise to da slusam. DUKI: Ah, izvini, srce, imas verovatnije neka pametnija posla. Izvini sto te uznemiravam. Duki ustaje i leze u krevet. Cuti. Tisina. Loka odlazi da natoci sebi neko pice, pripaljuje cigaretu. I dalje tisina. LOKA: Ajde, sta je sad? Oces sad da se ljutis? Tisina. LOKA (nezno): Dukiiii... Tisina. Loka cokce i uzdise u fotelji. LOKA: Daj, bre, Duki... (pauza) Daj, molim te, izvini. Izvini, molim te, vidis da sam na ivici nervnog sloma. DUKI: Ma, pusi mi kurac! Ja pokusavam da te animiram, da nam bude lakse, a ti meni da kenjam. Jebi se! Loka ustaje i seda pored njega na krevet. Mazi ga po glavi. LOKA: U pravu si, izvini. Ne mogu vise ovako. Ne mogu, izvini, molim te. Zapravo mi se svidja tvoja teorija. (pauza) Samo sam ljubomoran sto je ja nisam smislio. Duki se okrece u krevetu, sad je na ledjima. DUKI: OK, ali nemoj to vise da radis, saberi se malo. Mislis da je meni lako? LOKA: Necu vise. Casna rec. DUKI: A gde je ovaj mali? Koliko je proslo? LOKA: Dugo ga nema. Ne znam, mislim da je trebalo da se vrati. DUKI (nezno): Loko... LOKA: Sta? DUKI: Skini se da te karam! Loka iznenadjeno ustaje s kreveta. DUKI: Ma zajebavam se, koji ti je... Loka seda u fotelju. LOKA: Drugi put, srce, nisam se davno kupao. Tisina. DUKI: Gladan sam, aj nesto da hasamo. LOKA: Imam nesto turbo za tebe. Mesni narezak iz 1980. (pauza) Duh Novog talasa u njemu. DUKI: Super. Ali pod jednim uslovom. LOKA: Kojim? DUKI: Da mi das austrijske krekere. LOKA: Ne moze, rekao sam ti, to je za crne dane. DUKI: Koji si... (pauza) Sta, opet onaj SDO? LOKA: Jebiga, ne mozes i jare i pare. DUKI: Daj jare onda. Loka ustaje po konzerve, uzima ih i otvara. LOKA: Stvarno, gde je ovaj frik? Sta radi tako dugo? DUKI: Ne znam, bojim se za njega... (pauza) On je najvise odlepio od nas. Ali, da kucnem u drvo, bar vise ne spominje Tanju. LOKA: Hm! Secas se sta smo pricali prvo vece? Da smisli sebi neki veci problem... Hehe! Smislio ga je, bogami, ali malo je preterao. DUKI: E, dobro si me podsetio, nikako da ti kazem... LOKA: Sta? DUKI: Znas zasto ga je Tanja ostavila? LOKA (nepoverljivo): Zasto? DUKI: Smuvala se s nekim Spancem... Nekim novinarem. (pauza) I otisla s njim. Eno je sad u Spaniji... (pauza) ...sve vreme. Tisina. LOKA: MIrko to ne zna? DUKI: Ne zna, obecao sam kurvi da mu necu reci, a saznao sam sasvim slucajno. LOKA: Jebote, koji si seronja, sto mu to ne kazes? DUKI: Razmisljao sam o tome... Hteo sam da mu kazem jos one veceri, ali mislio sam posle - bolje sad da ne zna, jos ce ga vise spustiti, bolje da misli da je mrtva. LOKA: Ali... ako zna da je ziva, sta da ti kazem... Mozda mu se vrati nada, mozda zivne. DUKI: Nemam pojma. Ne znam koliko je to pametno. LOKA: Ja mislim da treba da mu kazemo. Cuje se Mirko koji silazi niz stepenice. DUKI (tiho): Evo ga, cekaj, nemoj nista da mu kazes jos. Kazem ti, razmisli malo. LOKA (sapuce): Reci mu, budalo, bice mu lakse, znam ga. Ulazi Mirko. Obojica zure u njega i cute. Duga tisina. MIRKO: Sta je bilo? Sto me tako gledate? DUKI (prekorno): Gde si bio? MIRKO: Gde sam bio? Nigde, tu po okolini... Setao sam se. DUKI: Sta si radio? Znas ti koliko te nije bilo? Mi se brinemo, covece! MIRKO: Ma nije proslo ni dvaest minuta, sta seres... LOKA: Reci mu, Duki! Tisina. MIRKO: Sta da mi kaze? Tisina. DUKI: Loko, dobro... Usrao si stvar... Reci cu mu. MIRKO (uplaseno): Sta da mi kazete? Sta se desilo? DUKI: Ma nije se nista desilo. Sta je ovde moglo da se desi? (pauza) Dobro, desilo se... Na neki nacin. Slusaj... MIRKO: Ma, boli me uvo. Gore nego sto jeste ne moze da bude. LOKA: Tacno. DUKI: Slusaj... (pauza) ...Tanja nije u Beogradu. Tisina. MIRKO (zacudjeno): MOLIM!? DUKI: NIje u Beogradu vec dve nedelje. (pauza) I vise... MIRKO: Sta je sad ovo...? Sta se desava? (pauza) Objasni mi. Gde je? DUKI: Secas se onog smora od novinara iz Madrida? S njim je otisla... Otisla je u Madrid. Tisina. Mirko zabacuje glavu unazad i razmislja. Druga dvojica cekaju njegovu reakciju. Tisina. MIRKO: PIcka joj lepa materina! Picka joj materina! Kakva kurvestija! Ne mogu da verujem... Tisina. Loka i Duki gledaju cas jedan u drugog cas u Mirka. MIRKO: Znate li vi kakav je ona lazov? Da joj picka lepa... LOKA (prekida ga): Smiri se, smiri... Zna to ona sad i sama. (pauza) Misli da si mrtav. MIRKO: E jebacu joj nanu naninu samo da se izvucem iz ovog sranja. Sta bre zna?! Ne zna ona nista. Samo trlja ruke sto je izvukla zivu glavu. DUKI: Mozda, ali i ti si ziv... MIRKO: Kako ti to znas!? Otkud sad ti to znas? Sto mi nisi rekao? DUKI: Slucajno... Sreo sam onog fotografa, pa se on izlajao. Zvao sam je telefonom da joj jebem majku, a ona me molila da ti ne kazem. I ja sam mislio da ne treba da znas, bar ne jos. (pauza) Ali, zajebo sam se... Izvini. MIRKO: Ma i ti se jebi. Kakav si mi to ortak? DUKI: Mislio sam da ce te suvise pogoditi... Izvini. Tisina. Mirko razmislja. MIRKO: Sad cu i ja vama nesto da kazem. LOKA: U, danas smo puni novosti, covece. Zivot tece dalje. (pauza) Sta da vam kazem... MIRKO: Malo mi je blam, ali reci cu vam. (pauza) Bas me briga. Tisina. DUKI: Pricaj, Mirko. (Loki) Daj, Loko, sipaj mu nesto za osvezenje. MIRKO (znacajno): Jebo sam onu klinku u crvenim carapama. Tisina. Duki i Loka se pogledaju. Duki se pocese po glavi. Zabaci glavu unazad. Tisina. DUKI: A-uuuuuuuuuu! LOKA: A-uuuuuuuuu! MIRKO (nervozno): Jebo sam je, eto. Nisam mogao samo da je gledam i da je ljubim... (pauza). Nisam mogao... (Rasplace se) Duki mu prilazi i zagrli ga. Tesi ga. DUKI: Ajde, Mirko, OK. Nemoj sad da mislis na to. U redu je. Smiri se. LOKA: I... Kako je bilo? Mirko zajeca, jos jace place. Duki daje Loki znak mimikom da ne preteruje. LOKA: Kuda smo mi otisli, covece! Sta se nama desava... DUKI: Oladi bre, Loko. MIRKO (kukajuci): Koje sam ja djubre od coveka! Kakav sam ja covek... DUKI: Nisi, nije to tako strasno. Ajde, smiri se, nisi ti kriv. Sve je to nama djubrad uradila. Nisi ti pobio ceo grad. Ti si samo silovao mrtvaca. Koji ti je? Jedno telo... nista vise. LOKA: Ja ovog momenta idem da ih sve jebem. Jebes mi mater, ova mi se ideja mnogo svidja. DUKI: Sta, sad si ti otkinuo? Super! Idi, idi izivljavaj se pa se vrati... Nemoj da te cekamo. Imas pola cuke. Loka oblaci odelo. LOKA: Idem, boli me... Duki i dalje grli Mirka. Loka se oblaci i sprema se da izadje. LOKA (histericno): Jebes mi mater... Jebacu ih sve, svima cu da im jebem mater! MIRKO: Spreci ga, molim te. DUKI: Nek se kurci, pusti ga... Nema mesta za patetiku. Sjebani smo, ko izdrzi - izdrzi. Loka izlazi ljutito, zalupivsi vratima. Njih dvojica i dalje u istoj pozi. Pauza. DUKI: Mirko. Tisina. DUKI (promenivsi ton, neznije): MIrko. MIRKO (smrkce): Reci. DUKI: Ajde, sta je tu je. Nova situacija. Prezivecemo i to. Valjda je to sad normalno... MIRKO: OK, hvala ti. Hvala. Ajde, idi sedi u fotelju da i tebe ne bih karao. DUKI (trgne se, ustavsi, prasne u smeh): Eto vidis, malopre smo Loka i ja imali istu scenu. Izgleda da je ovo sad sasvim normalno. MIRKO: Najnormalnije. Ides gradom, svaka ti se riba nudi, ne pruza otpor. Samo je na tebi da odlucis koja ti se vise svidja. Najbolje je sto znas da ti nece ni kenjati nista. DUKI: Ajde ustani, pojedi nesto. MIrko se kao po naredjenju uspravlja i seda na krevet. MIRKO: Trebalo je da mi kazes za Tanju... DUKI: Ma, pusti sad to. Odjednom, ukljucuje se radio. Cuje se iz off-a. RADIO: Nezavisni radio "Tibi dabo" ponovo emituje program. DUKI: Radio, radi radio! Tisina. LOKA: Pojacaj. Duki pojacava radio. RADIO: Nezavisni radio "Tibi dabo" ponovo emituje program. DUKI: Jebo te...! Radi! Gde je sad onaj drkadzija? RADIO: Nezavisni radio "Tibi dabo" ponovo emituje program. LOKA: I sta sad...? Ajde emitujte! Ili ce sad ovako ceo dan. DUKI: Cekaj malo... Ko zna sta se desava. Daj da probam da uhvatim drugu stanicu. (Odlazi do radija i vrti skalu, cuje se samo sustanje) Nigde nista, cuju se samo ovi idioti. RADIO: Nezavisni radio "Tibi dabo" ponovo emituje program. DUKI: Sta ces da hasas? Mesni narezak ili pastetu? A mislim i da je vreme da maznemo malo austrijskog krekera... Radio ponavlja istu recenicu u pozadini. MIRKO: Austrijski kreker?! Daj kreker i pastetu, to je kul. DUKI: Ne, uzmi mesni narezak koji smo mi sad jeli. Iz 1980. Sto kaze Loka, nosi ukus Novog talasa. MIRKO: Moze. I dalje ista recenica iz radija. DUKI: Ne znam da li je ovo dobro ili lose, ali ajde da proslavimo. Boli nas uvo. MIRKO: Viski, daj viski! DUKI: Four Roses? Moze? MIRKO: Ne moze bolje... Sve vreme razgovora ponavlja se ista recenica iz radija, na svakih 15 sekundi. DUKI (spremajuci Mirku obrok): Evo, stize has... U pizdu materinu, gde je sad ovaj kreten? Sad krese neke mrtve klinke usred ove drame... MIRKO: Da odem da ga potrazim? DUKI: Sedi tu. Ne mrdaj odatle! MIRKO: Dobro, mislio sam, nije daleko... DUKI: Bolje cuti. Duki otvara viski, uzima gutljaj. DUKI: Mhmmmmmm. Kakav ukus! MIRKO: Sta me lozis! Daj malo... DUKI: Evo, ide. Ne mogu da verujem. Matori je bio nevidjena faca. Racunao je i na rasplet. Na sve je mislio. MIRKO: Lokin cale? DUKI: Neka mu je laka zemlja. Cuju se koraci niz stepenice. Puno ljudi silazi, cuju se i zvuci cokula. Jako glasno. MIRKO: Ooooooooooo... Sta je sad ovo!? Sta je sad OVO!? Obojica skamenjeni cekaju ko ce da udje. Ulazi Loka, a za njim 3 vojnika u uniformama s oznakama Crvenog krsta u punoj ratnoj opremi s gas-maskama i ostalim. Medju njima jedan crnac. LOKA (znacajno): Spaseni smo. Spaseni. (Pokazuje na vojnike koji su odmah uperili puske u njih) Dosla konjica... (Dize ruke u vis). DUKI (gleda ih prezrivo): Shvatam... E, jebacu vam mater. Jebacu vam mater... Alooo, moroni, cujete, jebacu vam mater! VOJNIK 1: Calm down. Take it easy or Ill shoot you! DUKI (zastaje, mase rukama): Aha, a da ne znam engleski, proburazio bi me sad, a? Mars, djubre jedno! LOKA: Ej, smiri se. Ajde idemo, idemo.... DUKI: Kuda idemo? U Vasington kod Vilisa? LOKA: Idemo u bazu, u nekakvu bazu, sve su mi objasnili... MIRKO: Aj, Duki, sad se ti smiri. Idemo, nemamo izbora. Iz radija se i dalje cuje ista recenica. DUKI: Idemo. Svi se spremaju. Uzimaju svoje stvari. Duki nesto mrmlja sebi u bradu, psujuci. Scene s vojinicima koji prate svaki njihov pokret spremni da zapucaju. Oni su krajnje hladnokrvni. MIRKO (vojniku, ne previse uzbudjeno): Alo, moron! Alo, oladi dozivljaj malo, goni tu cev sebi u dupe. VOJNIK 2 (Loki): What does he want?! LOKA: NO, its OK. Were not gonna hurt you. MIRKO: Ma nek mi puse kurac! Sta ih smirujes? Sad cu da ga nateram da pojede ovu pusku! LOKA: Daj, bre, vidis da su se zivi usrali. Sta ga oni imaju s tim... Obicna vojska. Glupaci... VOJNIK 2: Cmon motherfucker, cmon, let me see your bollocks! Mirko krene prema vojniku, mirno, spustenih ruku, njisuci se levo-desno. DUKI: Nemoj, Mirko! VOJNIK 2: Camon, sucker! MIRKO (imitira ga, groteskno): Camon, sucker! VOJNIK 2 (imitirajuci imitiranje): Camon sucker?
Vojnik zapuca rafalom. Pogodi Mirka u grudi. On pada izresetan. Tisina. Loka i Duki krenu prema Mirku. VOJNIK 1: Stop! Dont touch him! Oni staju. Okrecu se prema njemu. Bez reci stavljaju ruke na potiljak i izlaze u njihovoj pratnji. Mirko ostaje da lezi nepomican. Posto su svi izasli, cuje se radio. RADIO: Nezavisni radio "Tibi dabo" ponovo emituje program. Posle intervencije Crvenog krsta i zelenog polumeseca i snaga Ujedinjenih nacija, situacija na Balkanu se najzad smiruje. Humanitarne snage NATO i medjunarodnog Crvenog krsta obilaze teren, grad Beograd koji je pre nedelju dana bombardovan, i pruzaju pomoc nevinom civilnom stanovnistvu. Materijalna steta nije velika i ocekuje se da ce se zivot brzo normalizovati. Predsednik najvece opozicione stranke u Srbiji Socijalisticke partije Srbije Velimir Bata Zivojinovic podrzao je akciju Crvenog krsta i u ime privremene Vlade nacionalnog spasa obavezao se na postovanje sporazuma iz Bizmarka potpisanog prekjuce, po kojem Srbija nece dirati u suverenitet medjunarodno priznatih susednih drzava. Povratak srpskih izbeglica u NIs uslovljen je postovanjem prava manjinskih naroda na teritoriji Kragujevca i Beograda. Velimir Bata Zivojinovic obecao je legitimitet romskog univerziteta u Kragujevcu i pravo slovacke nacionalne manjine na samootcepljenje. A mi... mi nastavljamo sa svojom top-listom uz pozdrav nasim vernim slusaocima. Soap Opera u izvodjenju starog hita Dzona Lenona, Imagine.... Pocinje muzika, neka slicna onoj s pocetka, obrada Lenonove pesme.
|