|
|
||
| ! | |
 |
 |
| ćao nela,
tvoj sajt je odličan i provokativan. imam 28 godina, završio sam fakultet
i radim. želeo bih da se upoznamo, i da ostvarimo neki kontakt - po mogućstvu
dobar sex. cilj mi je inače da idem u ameriku, i sve radim na tome. nadam
se da ću uspeti to, kao i da tebe upoznam. do skorog viđenja nikola
hey, i'm an american male, 23, living in virginia. i think you are the coolest chic on the face of this planet. the bombing sucks, politicians suck, war sucks. i like your site, i like you, and I LOVE YOUR LETTER TO CLINTON! YOU ROCK! by the way, i have albanian ethnicity, but who gives a fuck!? keep up the good work, jason ćao nela, surfujući sam slučajno naleteo na tvoj sajt, koji me toliko oduševio da sam rešio da ti se javim. ti si, jednostavno, FENOMENALlNA!!! ako te zanima kontakt sa mladićem, sportistom, prilično atraktivnim, [1,88.83.] i obdarenim [23.cm.], javi se. moj e-mail je: *23@serb*.com. karlito nela - ti si sve bolja i bolja! ali, ipak, nikad ne bih bio tvoj prijatelj! ;-) alexandar b. draga nelly, želim ti puno uzbuđenja u novoj godini i predstojećem bračnom životu! tvoj drug/non-lover sima p.s. javi se ponekad. hello there, how are you? nice to see you... this is my PHOTO. i'm waiting for your letter. ahmed hi nelly, želeo bih da se viđimo 'as soon as possible'. kada si slobodna od opere, i na koji broj mogu da te kontaktiram, da se nađemo nasamo? pusti bila debila, ipak smo mi jugovići bolji. pozdrav nikola does it taste as good as it looks? does it taste as good as it looks? str***@aol.com voz lagano tutnji uobičajenom trasom. mašinovođa gleda na sat, ostalo je još sedamnaest minuta do poslednje stanice. nikada do sada nije zakasnio, pogled mu se gubi u dubini tunela u koji upravo ulazi. jedino uzbuđenje na ovom putu su tuneli. ima ih cetiri. prvi je dugačak hiljadu četiri stotine šezdeset metara. prelazi ga za minut i dvadeset sekundi, drugi je dugačak... sve njegove kolege smatraju ga za mašinu, po njemu i satove navijaju. decu je ubacio u red vožnje. zna se odlazak, dolazak i rutinske radnje. roditelji imaju određene dane kada mogu da ga posećuju i vreme zadržavanja. žena je znala njegov red, dolazak u kuću, jelo, popodnevno spavanje, ustajanje za 'dnevnik', večera, pranje nogu, ulazak u kuhinju 'idem da legnem, čekam te'. od ovog trenutka imala je tačno dvadeset minuta da se spremi i da legne, tačno toliko koliko je njemu trebalo da pregleda plan vožnje za naredni dan. uvek joj je trebalo više vremena nego što joj je on davao. 'kasniš. minut i četrnaest sekundi. time samo smanjuješ vreme za ljubav'. znala je. to je nerviralo jer ono što je od tada počinjalo bilo je divlje, strastveno, ljuto, ljigavo, urbano, premazano i svršeno. kao i sve u njegovom životu i taj čin je bio uvek isti: savršen, tačan i dovršen. pomeranje zavesa i pogled u daljinu, prema planini, tunelu, stanici označio bi kraj. žena bi ustala i stala pokraj njega. poljubac, prelazak usnama preko vratnih žila, okretanje, pogled, kraj. kraj. novo jutro. znam da u ovom trenutku svesno pokušavaš da sklopiš profil čoveka koji ti ovo pišei. ja sam izašao iz koloseka. koliko kasnim ne mogu da ti kažem. kašnjenje se ne meri vremenski već moralno. čvrstinu morala možeš da proveriš ako pokušaš da uradiš stvar koja je primerena tom trenutku i koju bi svaki 'normalan' čovek uradio ali u svojoj izvedbi. da li postoji? moral... zašto ti pišem o njemu, jer on polako gubi trku? bića poput tebe dokazuju da moral može da se još uvek upotrebi kao oružje protiv njega samog. zamisli biće bez morala... zamisli mene... e o tome ti upravo pričam... sada polako shvataš da ono što ti predstavljaš dovodi sve ostale u položaj nas samih, naravno, praveći ne raskidivu vezu sa prošlošću. jednu stvar ne možeš da uradiš. da uđeš u kolosek. ni ja ne mogu. probao sam. uvek mi je potreban taj minut. ne znam koliko traju tvoji tuneli i koliko ih imaš. ja imam jedan. ok... možda dva. onaj prvi mi je značajniji i predstavlja ljubav. nikada ga ne prelazim za isto vreme. pokušao sam... ne mogu. drugi je jazz. možda je i prvi drugi. ne znam. izađi na drugu stranu ulice i nastavi da hodaš, da trčiš... samo tako možeš da stigneš to što juriš... samo napred! sada si proturila glavu, gledaš još uvek zbunjeno, shvataš, ne shvataš, nađi nekoga da ti pomogne, da ti doda ruku. samo napred! možeš ti ako hoćeš to, želis to, ali... hvala ti na pažnji i na čitanju ovoga. kada ga drugi put budeš čitala obrati pažnju na sledeću rečenicu. igor slatka si (ako si to ti). sladak ti je i site... razlog za sve je... ? pozdrav neša ćao nela... moram da priznam da mi se mnogo sviđaš i zato hoću da te pitam da li ima još ovih filmića? ako ima i ako postoji mogućnost, pošalji mi... negadim se ni na slike, tako da i one dolaze u obzir... unapred hvala... p.s. super si građena... zoran ćao nela! čitao sam tvoj intervju u novom broju krompira i moram da priznam da je intervju, a i slike, jako zanimljivi! tvoje statements i tvoj način života kao i tvoj pogled na život su jako slobodni i sviđa mi se što voliš da razveseliš ljude oko sebe. ja mislim da bi naš svet trebalo da ima više takvih osoba kao što si ti. dušan ... |
