U svetu postoje dobri i loši vampiri. Bozza, Vampir iz Zemuna  je dobar vampir.

                        '' Početni udarac ( Exploding Fist ) ''

                                           '' Ako me udariš , čovek nije tica ,

         Dva sedokosa čoveka u tamnocrnim odelima stajali su jedan pored drugoga ispred pisoara. U prostoriji je vladala mrtva tišina koju je remetio samo tihi zvuk udaranja žutih kapljica o keramiku. Posle 30-ak sekundi čovek u tamnijem odelu se okrenu.

(na zahtev publike sve će nadalje biti titlovano)

(napomena ako se pojave određene greške to je zbog toga što titl mašina radi na procesoru spectrum 48k+)

• Da ti _ _ _p , #1#$%&/% moronu!! Reći ću ti samo jednu reč. Bozza.!!! odjekivao je duboki grlati (o)  glas gospodina u tamnijem odelu u toj maloj ali dosta dobro provetrenoj prostoriji zahvaljući najsavremenijim sistemima ventilacije koje su povezivali svih 1234 WC sa spoljnim svetom.

                                                                                                            *

                    15 časova i 24 minuta (po satu prvog programa STudija Be)

Božidar se vraćao kući. U levoj ruci je stezao svoj  crveni indeks, u desnoj kovertu sa kartama za spektakularni doček 2000. godine na Sajmu. Dobio je dve karte za samo 1000 dinara.  Čekaj da to samo čuje njegova Živana. "Dobro je imati takve prijatelje kao što je Miloš koji mu je te karte ustupio praktično za džabe", mislio je u sebi Boža dok je stajao na stanici. U redu, neće biti ništa od klope, ali će barem moći da gleda uživo svoje omiljene pevače Acu, Alku, Džeju, Škoru, Kebu...

koji joj je sezao do blatnjavih gumenih čizama delovala je Boži kao svetica. Dve pune kese zelene trave stajale su pored njenih nogu. "Otkud sada zelena salata?" pomisli na trenutak, ali tada se seti da živi u zemlji u kojoj uvek svega ima i zadovoljno se osmehnu u pravcu bake.

- U pravu ste dobra starice. Eh, da ima samo više kao vas i mene, gde bi nam bio kraj?, ljubazno prozbori Boža dok je zahvaljući svom infracvenorendgenskim pogledom uspeo da prebroji ukupno šest zuba u bakinim ustima, jedan žuti i pet  crnih.

Počinjao je da se spušta mrak.

            Stanicom prostruji neobičan žamor. Izgleda da je neko ugledao kako se približava autobus. Bilo je ovo već treće upozorenje u poslednjih pola sata, ali je Boža znao da je to ovog puta pravo. Gledao je ljude oko sebe kako iskaču i jure iz najrazličitijih zaklona, guraju se i bore za najpovoljnije mesto s nadom da će se vrata autobusa zaustaviti baš ispred njih. Privatnik je dolazio. Sada su ga već svi mogli videti iako je zbog sumraka gotovo svima pao mrak na oči. Svima osim Boži jer on je znao da će kad bude totalna tama on moći iskoristiti sve svoje moći.

Autobus se zaustavi i samo za trenutak, dok je zvuk otvaranja vrata ječao stanicom, bilo je mirno.

A onda nastade haos.

                                    16:20                 isto mesto

Dobra baka nikako nije mogla da se probije kroz gužvu. Uzalud je udarala i grebala ljude ispred sebe, ali oni mlađi i jači se na te bakine očajničke pokušaje nisu osvrtali. Naprotiv, neki od njih su koristili  pajsere, kamenice, motke i kalašnjikove da bi ušli u autobus. Boža to više nije mogao mirno da posmatra. Bilo je vreme za Bozzu, dovoljno mračno da bi mogao da upotrebi svoju nadljudsku snagu. Zato odskoči. Dok je padao, već je bio u obučen u svoj crni plašt i patike. Ispod sive šubare nazirala su se dva prodorna oka koja su sjala vrelim žarom. 

                                                     16:20 min i 49 sekundi     isto mesto

- Vozaču. Odvezite baku gde poželi - naredi Bozza svojim dubokim baroknobaršunastim baritonom.

- Ja sam , Bozza, Vampir iz Zemuna - reče i raširi plašt.

Baka tada ugleda zlatnim slovima ispisano BVIZ na grudima. Bozza joj se nasmeši i otkri svoja dva savršena bela vampirska zuba koji pere isključivo "Dentalvisio" pastom za zube. "Dentalvisio" pastu za zube možete  naći u svim trgovinama po izuzetno niskim cenama ili je možete naručiti direktno na telefon: 555-555-a-013. Svi oni koji kažu da su za "Dentalvisio" čuli u ovoj emisiji dobiće je uz popust od 10%.

                                                 17:30  30 metara od ulaska u ulicu u koju stanuje Boža      

        Zelena čoja bila je prebačena preko pravaouganog stola. Na stolu su bile tri zatvorene flaše kisele vode sa etiketama okrenutim ka nama tako da možemo da pročitamo da je u pitanju Visinska rosa. Samo su dva sedokosa čoveka u tamnim odelima sedela jedan nasuprot dugom i igrala šah. Bili su sami.

    Boža  mirno leži u svom kovčegu. Telefonska slušalica je prislonjena uz njegovo bledosivo klempavo uvo. Pažljivo sluša. Posmatrač sa strane (ili iznad kovčega) ništa neobično ne može da primeti na Božinoj kamenoj faci. Samo neko ko duže poznaje našeg (biografovog?) junaka  može, po nervoznom uvrtanju desnog palca na levoj nozi ili po ubrzanom radu njegovih savršenih stomačnih mišića (koji su stvarali nabore na ružičastoj pidžami), da oseti koliki su nemir uneli reči nepoznatog sagovornika (za  posmatrača sa strane koji kratko ili duže poznaje Božu on je bio nepoznat; normalno, Boža je znao ko ga zove) sa druge strane žice (Figuratititititivno rečeno jer je sasvim moguće da taj neznac (za nas ali ne i za Božu) koristi i mobilni telefon).    

                                                                *

    Verni pas čuvar, Dileja (mešanac vučjaka idiota i pudlice zavodnice), veselo  maše repom iz svog malog sanduka od bukovine koji je tik uz Božino uzglavlje. Njegov dobri gospodar je budan. To znači da će uskoro izaći napolje. U šetnju u kojoj će neustrašivi Dileja (ili Dilki, kako mu je tepala Božina mama), moći na svakom ćošku da kenja.

    Boža naslućuje da će ga zadatak koji je dobio od nepoznatog (za nas ali ne i za Božu) neznanca staviti na velika iskušenja, ali ni ne sluti kolika ga noćna mora očekuje. Merlin i 273+1 crnac neće biti ništa nasuprot košmara koji je stizao. Košmara na JAVI (Visual J ++)  .

  ''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''

  28.12.1999.

                                                        Day TWO

    2 ruska vojnika, 3 čečenska terorista, 2 Čečenke žene u civilu, i 3 neindentifikovana civila leže jedan pored drugog. Šćućureni, zbijeni na drvenom podu sobe u kući koja je nekad, ne tako davno, sem sobnog poda imala i zidove i vrata, pa čak i plafon. Opruženi, čekaju na svoj red dok ih slabo obasjava svetlost (logično) baterijske lampe.

- Da bi gozba bila slasna, muzika mora biti glasna - reče i iz svog panda-ranca (rančeve sa najrazličitijim  prepariranim životinjama  možete dobiti i kod nas ako nazovete telefon (još bolje tel. broj): 555-555-a-013), izvuče svoj CD-kasetofon plejer S-2323. Pritisnuvši kandžom dugme PLAY umilni zvuci strarog šlagera "Blue Moon" prostrujaše kroz noć.

- Stani, ti zli pokvareni Vukodlače! Ja Bozza, Vampir iz Zemuna  ti naređujem.!! - jedan nama (biografu) tako drag i poznat glas nadjačao je muziku i dopro iz mračne tame.

- Ja Bozza, Vampir iz Zemuna  ti neću  dozvoliti nikoga da povrediš, ti čudovište dlakovo, ti... ti saradniku NATO izdajnika i domaćih agresora .!!! - Bozza je polako prilazio Vukodlaku.

samo jedan dvocifren broj može da je

                                                     Day Three                  

A ako još uvek ne znate koji je dvocifreni broj Bozza otkucao i time sprečio stravičnu eksploziju u mirnom gradiću Groznom pogledajte ove poslednje redove.

- Znam koji je broj u pitanju!!! - razdragano se prodere Bozza, Vampir iz Zemuna  i otkuca dve cifre:

kraj epizode. 

  1.1.2000.

Poslednje kapi života su isticale iz njega. Nos mu je bio slinav i zapuš(t)en, bio je malaksao i umoran, suvo grlo ga je peklo, boleli su ga zglobovi, ali najgore od svega je bila temperatura. Do pre neki minut se smrzavao uzaludno pokušavajući da ugreje svoj kovčeg sa specijalnim termoizolacionim oblogama, a sada mu je telo gorelo. Boža je osećao da umire. Bilo je dovoljno da baci pogled na svog Dileju (pas), pogleda njegove tužne pametne okice i shvati kako mu je sudnji čas blizu.

V  I  R  U  S (I)  

Dva lučka radnika, Jovan i Milovan, u mornarskim plavobelim majicama na štrafte, su sedeli ispred skladišta i pušili Zetu.

- Da ... ali upravo smo istovarili 298 tona limuna a novi brod sa još 356 tona (što ukupno dođe 540 tona jer 110 tona i 500 kg se pokvari uz put, 500 kg. ostaje u Crnoj Gori za polugodišnje potrebe njenog tržišta, a 3 tone direktno idu kao specijalni dodatak.

Mitić u saveznorepubličku upravu carina za limunadu, a i sekretarica Goca  zna da njen šef (koji ima isto ime i prezime kao reditelj filma Kazablanka, filma koji naročito obožava i voli Jankovic Ratomir, konobar i prosvetni radnik na Buvljaku, koji apsolutno nikakve veze nema sa ovom pričom) uz čaj  voli da sisa i limun) stiže početkom godine. Milovane, naš narod kupuje limun samo ako je bolestan a ti dobro znaš da naš narod nije bolestan, naprotiv zdrav je ko dren (molimo sve gledaoce koji znaju kako izgleda dotična biljka neka svoje čitko napisane odgovore pošalju na našu dobro poznatu adresu koju nema potrebe ponavljati; odgovore primamo isključivo na kartonskim kutijama boksova različitih stranih cigareta kao na primer Lovćen, eLeM, Zeta..).

- Zdravlje je tako prolazna kategorija - pametno zaključi Milovan i nastavi da puši.

"Ne brini ništa Božice, biće mi dobro, o dragi moj", odzvanjale su Živanine reči u Božinoj glavi dok je izlazio iz kuće i kretao u posetu svojoj ljubljenoj. MercedesKamion s prikolicom punom peska bio je parkiran odmah do njegovog ulaza. "Ovaj moj komšija je baš rešio da sagradi kiosk za prodaju čačkalica. Kako je samo došao do takve genijalne ideje?", mislio je Boža dok je prilazio kiosku za prodaju limuna a koji je bio odmah uz kiosk za prodaju papirnih kesa za limun. Jedna osa se vrzmala oko štanda, a crnobeli pauk je upravo pleo mrežu u mračnom uglu dok ih je sve sa strane posmatrao pacov.

- Da se nisi i ti razboleo Božidare - progovori sedokosi kioskičar (254 str. dopunjenog Vukovog rečnika, izdanje iz 2008 g. 14 red, kioskičar = vlasnik male samostale trgovinske radnje (popularno kioska) za prodaju sitne robe široke potrošnje koji je bio dosta raširen kao pojava u Zemunu krajem 90-ih godina)

- Nisam ni slutio da je to toliko ozbilljno. Eto, bio sam u inostranstvu par proteklih dana tako pa nisam baš dobro upućen, ali ako na Dnevniku tako kažu, onda mora da je stiglo cara do duvara (i za ovu reč važe iste instrukcije za sve naše gledaoce kao za reč dren, uz dodatak da će veliko izvlačenje sretnih dobitnika biti obavljeno tajno 30. 2. 2000 na vašoj omiljenoj televiziji u našoj omiljenoj emisiji).

Mekdonalds je bio pun veselo razdraganih Amerikanaca i Amerikanki uz ponekog Amerikanca južnoafričkog porekla (ostali su uglavnom bili severnoafričkog porekla) koji su sedeli i jeli mekdonaldsove đakonije jer mekdonalds je prava stvar (I vaš proizvod se može reklamirati u našoj emisiji ako uplatite dogovorenu sumu novca koju možemo dogovoriti jednostavnim marketinško-komercijalnim metodama uz specifikaciju odnosa i suma priloženih uz konvertibilno-varijabilni račun).

- Moramo angažovati Bozzu, Vampira iz Zemuna !!!!!

Đorđe, čovek u tamnom odelu stajao je pored Mihajla, čoveka u tamnijem tamnom odelu. Pekara je bila prazna. Nikoga nije bilo u velikim staklenocrvenoprozirnim prostorijama lepe pekare. Stolovi su bili prazni kao i stolice dok je svež miris peciva okupljao samo čopore mačaka, pasa i penzionera koji su se vrzmali oko ulaza.

- Mihajlo, predsednik mi je lično naredio da ovu stvar dovedemo da kraja. Njegov odlični lični prijatelj koji nam je i dojavio za ovu pojavu pre desetak dana  je i sam sa suprugom u krevetu. Jedini način da zaustavimo virus je istovremeno i jedini način za njegovo zaustavljanje. Moramo angažovati sve naše snage, ljude, potencijale, vodene topove da bismo mu jednom i za svagda rekli odlučno NE. Virus mora biti zaustavljen ne samo zato što je to on tražio već upravo zbog toga. Posao sa limunima daje odlične rezultate, ali sada je već dosta. Dosta! Shvataš li me?

- Zbog svega toga je doneta odluka na najvišem nivou (na 24 spratu) da uprkos svemu moramo nasuprot virusu angažovati njega Bozzu, Vampira iz Zemuna. Razumeš li Mihajlo? Mihajlo, Mihajlo?!

Boža je laganim pokretom desnog palca desne ruke pritisnuo zvono. Nije ni osetio ubod ose, ujed pauka i cerekanje pacova iza njega. Vrtoglavica, praćena bolovima u gornjim vratovima pršljena, iznenada poče proždirati Božino telo. Osetio je kako ga neke snažne ruke hvataju ispod miške i vuku u pravcu crvenog "renoa 4" kome su zadnja vrata bila otvorena. Poslednje što je čuo pre nego što je utonuo u nesvest bilo je otvaranje kapije na dobro poznatoj dragoj kući. "Živana, o Živana..." bile su zadnje Božine misli.

Na kapiji, umotana u debelo žuto vuneno ćebe stajala je Živana. Videla je "reno" koji se udaljavao u daljini. A onda je pogled pade na pocepanu kesu i limune rasute po zemlji.

                                                                                                                 nastaviće se (naadaajmoo_se)

Da li će  Bozza, Vampir iz Zemuna  uspeti da spreči epidemiju? Da li će zlo biti  zaustavljeno, a građani mirno moći nastaviti da dremaju - saznaćete u nastavku ove neverovatno bolesne epizode.